RADIONICE

Radionice sa decom tražiocima azila redovno se realizuju u svim centrima za azil (Banja Kovilja?a, Bogova?a, Sjenica, Tutin i Krnja?a) i Zavodu za vaspitanje dece i omladine Beograd sa ciljem osnaživanja dece da kroz aktivno u?ešc?e i uz upotrebu umetni?kih tehnika (crtanje, vajanje, kolaž) posredno govore o svojim problemima i iskustvima koje su imali u zemljama porekla, problemima na putu, o?ekivanjima i planovima. Radionice realizuju APC/CZA pedagog i psiholog, a teme koje se obra?uju u okviru njih su prilago?ene specifi?noj grupi dece sa kojom se u datom trenutku radi, njihovim interesovanjima i potrebama. Sa ciljem pružanja podrške u adaptaciji na trenutnu situaciju u kojoj se nalaze, svi problemi dece tražilaca azila se kao sadržaji obra?uju tokom razli?itih radionica. Sve radionice koje se realizuju imaju i socijalizacijski karakter i kroz njih se podsti?e rad na interpersonalnim odnosima, konstruktivni pristup konfliktima, integracija sa decom iz lokalne zajednice, razvoj kapaciteta za u?eš?e u stuktuiranim grupnim aktivnostima, kao i kreativno provo?enje vremena tokom boravka u centrima za azil. Kroz rad u grupi, deca tražioci azila u?e pravila ponašanja i na?in funkcionisanja grupe, grupnog dogovora i drugih pojedinaca, u?e se toleranciji, a kroz predstavljanje svojih ideja u grupi podižu i samopouzdanje.

Radionice psihološkog osnaživanja obra?uju teme identiteta, probleme sa kojima se deca tražioci azila susrec?u tokom puta, motivacije da istraju na putu do zemlje destinacije, vi?enje Srbije na svom putu, o?ekivanja od buduc?nosti i integracije.
Kulturološke radionice imaju za cilj da predstave kulture iz kojih deca tražioci azila dolaze i da im omoguc?e da steknu uvid u druge kulture, pre svega srpsku, ali i specifi?ne okolnosti suživota sa velikim brojem ljudi koji dolaze iz razli?itih kultura, sa razli?itim obi?ajima, navikama i potrebama. Upoznavanje sa srpskom kulturom olakšava buduc?e uklju?ivanje dece tražilaca azila u lokalnu sredinu – samostalan odlazak kod lekara, u prodavnicu, poštu, lakše stupanje u interakciju sa decom i odraslima iz lokalnih sredina.
Kreativne radionice omogu?avaju deci tražiocima azila da kroz upotrebu razli?itih umetni?kih tehnika (crtanje, vajanje, kolaž) razvijaju maštu i da na kreativan na?in izraze svoje potrebe i sposobnosti, veštine i umec?a. Posebno su interesantne radionice pravljenja zmajeva u kojima rado u?estvuju deca iz svih zemalja porekla imaju?i u vidu da je igra zmajevima jedna od najpopularnijih u Aziji me?u decom, ali i odraslima. Radionice pravljenja zmajeva privla?e pažnju i lokalnih vršnjaka koji se rado odazivaju na u?eš?e u njima.
Jezi?ke radionice omogu?uju deci tražiocima azila da se upoznaju sa osnovama engleskog jezika kroz u?enje fraza za upoznavanje, snalaženje u prostoru, izražavanje sopstvenih potreba, kupovinu i upoznavanje sa medicinskom terminologijom koja može da im bude od pomoc?i ukoliko se razbole. Pored engleskog, sve fraze se daju i na srpskom jeziku kako bi im se omoguc?ila lakša integracija u lokalnoj sredini. ?esto se dešava da fraze koje nau?e tokom radionica kasnije primenjuju i u svakodnevnoj komunikaciji – pri pozdravljanju, predstavljanju, izražavanju odre?enih potreba.

Sledeće Prethodno

Kroz saradnju sa lokalnim institucijama, pre svega sa školama i domovima kulture pažljivo se planiraju zajedni?ke radionice i neformalna druženja dece iz tražilaca azila sa decom iz lokalnih sredina.

Najviše programskih aktivnosti realizuje se sa decom uzrasta od 7 do 12 godina, dok se sa najmla?om decom (do 4 godine) radi kroz ad hoc aktivnosti i slobodnu igru, naj?eš?e uz prisustvo majki sa kojima se ?esto vode razgovori o vaspitanju.

Posebna pažnja je usmerena na maloletne tražioce azila bez pratnje koji se privremeno smeštaju u Zavod za vaspitanje dece i omladine Beograd i sa kojima se kroz individualna i grupna pedagoška i psihološka savetovanja i kroz radioni?arski oblik rada, mladi upoznaju sa smeštajem i ure?enjem u azilnim centrima u Srbiji, razlikama u srpskoj i kulturi iz koje dolaze, osnažuju se da prihvate trenutnu situaciju u kojoj se nalaze, kao i da razvijaju konstruktivni pristup konfliktima u kojima se imaju?i u vidu njihov osetljiv položaj mogu na?i.