četvrtak, 24. septembra 2020.
srsren
Početna / AZIL

AZIL

Tražioci azila su lica (stranci) koji na teritoriji Republike Srbije borave legalno pošto podnesu nameru za azil. Status tražilaca azila imaju sve vreme trajanja azilnog postupka. Ova lica ?esto u Srbiju ulaze kao migranti bez legalnog osnova za ulazak u Srbiju, ali im se status promeni onog momenta kada izraze nameru da traže azil. Namera se može izraziti bilo kom policajcu na teritoriji Republike Srbije: na granici, u prihvatnom centru ili policijskoj stanici. Namera se izražava usmeno ili izgovaraju?i re?i  AZIL (engl: ASYLUM) ili POMO? (engl: HELP)

Vrste azila

IZBEGLI?KA ZAŠTITA
Izbegli?ka zaštita se dodeljuje strancu zbog opravdanog STRAHA OD PROGONA zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj posebnoj društvenoj grupi ili zbog svojih politi?kih uverenja u zemlji porekla (npr. progon politi?kih protivnika, progon verskih neistomišljenika, progon ljudi koje su druge nacionalnosti ili boje kože).

SUBSIDIJARNA ZAŠTITA
Subsidijarna zaštita se dodeljuje strancu, koji bi u slu?aju povratka u svoju državu (državu porekla) bio IZLOŽEN MU?ENJU, NE?OVE?NOM ILI PONIŽAVAJU?EM POSTUPANJU ili bi njegov ŽIVOT I BEZBEDNOST bili ugroženi NASILJEM OPŠTIH RAZMERA koje je izazvano spoljnom agresijom ili unutrašnjim oružanim sukobima ili masovnim kršenjem ljudskih prava (npr. nasilje izazvano invazijom, gra?anski ratom i dr). Ovaj oblik zaštite se dodeljuje nakon sprovedenog azilnog postupka

Prava tražilaca azila

  • da legalno boravi na teritoriji RS sve dok traje azilni postupak
  • da za vreme azilnog postupka bude smešten u Centar za azil ili da boravi u privatnom smeštaju ako ima sopstvenih sredstava
  • da dobije identifikacionu ispravu (li?nu kartu za lica koja traže azil)
  • da se slobodno kre?e na teritoriji RS ako dobije važe?u li?nu kartu za lica koja traže azil
  • da ima pravo na zdravstvenu zaštitu
  • da ima pravo na besplatnog prevodioca i pravnog zastupnika tokom celog azilnog postupka.
  • da ima pravo na besplatno osnovno i srednje obrazovanje
  • da ima pravo na nov?anu socijalnu pomo? ukoliko nije smešten u Centar za azil i boravi u privatnom smeštaju

Procedura

Nakon što se izbeglica obratiti policiji i izjavi da želi azil u Srbiji, policajci ga evidentiraju i izdaju POTVRDU o izraženoj nameri za azil, koja sadrži li?ne podatke koje je tražilac azila dao o sebi, odnosno podatke iz dokumenata ukoliko ih ima sa sobom. Ova potvrda služi kao dokaz o izraženoj nameri za azil u Republici Srbiji i omogu?ava pravo boravka na teritoriji Republike Srbije u trajanju od 72 sata. Za to vreme tražilac azila treba da se javi u jedan od pet postojecih centra za azil – Banja Kovilja?a, Bogova?a, Sjenica, Tutin i Krnja?a.

Azilni postupak u Republici Srbiji formalno zapo?inje popunjavanjem formulara zahteva za azil, tj. zvani?nim podnošenjem zahteva za azil. To se naj?eš?e obavlja u prostorijama Centara za azil 15 dana do 2 meseca od prijema. Službenici Odseka za azil (policija) pomažu u zvani?nom popunjavanju formulara o zahtevu za azil. Popunjavanjem ovog formulara zvani?no je pokrenuti postupak za odlu?ivanje o dodeljivanju azila.

Nakon izvesnog vremena (može pro?i i mesec-dva od prvog intervjua), održava se saslušanje (usmena rasprava) na kojoj službenicima Odseka za azil  tražilac zaštite detaljno iznosi razloge zbog kojih je napustio zemlju porekla i zatražio azil u Republici Srbiji.

Ovaj razgovor sa policijom (saslušanje) traje dosta duže od podnošenja zahteva za azil (nekoliko sati) i na postavljena pitanja se odgovora veoma detaljno.

Odluku o azilnom zahtevu donosi Odsek za azil – policija, u roku od 2 meseca od podnošenja zvani?nog zahteva za azil.

Ukoliko je odluka pozitivna tražiocu se dodeljuje se  zaštitu u republici Srbiji, a ukoliko je negativna ostavljeno mu je pravo na podnošenje žalbe Komisiji za azil koja ?e u naredna dva meseca od dana podnošenja žalbe doneti odluku.

Odluka o žalbi Komisije za azil može da bude pozitivna i u tom slu?aju se dobija zaštita u Republici Srbiji, dok se u slu?aju procene da je žalba neosnovana odre?uje vremenski rok za napuštanje Srbije i u tom slu?aju se završava azilni postupak.

Pokretanje upravnog spora odlaže odluku o napuštanju Republike Srbije.