AzilSrbija Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila
Sa povećanim prilivom izbeglica u Evropu sredinom prošle godine koji se podudara sa stravičnom slikom malog Ajlana koji se utopio u moru, stotine hiljada Iračana, Sirijaca, Avganistanaca i drugih poverovalo je da im je Evropa širom otvorila vrata. Neki su išli i dalje od toga misleći čak da postoji evropska zavera da se arapske zemlje isprazne od naučnika i obrazovanih ljudi, od kojih će stara Evropa imati koristi.
Ulje na vatru su dolile i demonstracije dobrodošlice izbeglicama koje su održane u Evropi. Još se vrlo dobro sećam slike predsednika švedske vlade među demonstrantima koji su na kiši pozivali na dobrodošlicu izbeglicama i koji poručuje da Evropa koju znamo ne može da podiže ograde pred izbeglicama.
Svi ti nastupi propraćeni su i pozivima svetskih medija da se olakšaju patnje onima koju su pobegli od smrti i da im se otvare vrata za početak novog života u zemljama u kojima vladaju demokratija i u kojima se poštuju ljudska prava.
Time su poslate pogrešne poruke „ Evropa vas zove“ onima koju su živeli u Siriji, Iraku, Avganistanu, Jemenu, Palestini… Pokazali su im da su oni neizmerno potrebni Evropi, i da je njihov dolazak u obećanu zemlju garancija da će im život biti kao u raju, život kakav nikada nisu mogli ni da zamisle.
Tako su se digli i pošli svi prema novoj obećanoj zemlji, preplavili je. Prihvatni centri su puni onih koji to zaslužuju i onih koji to ne zaslužuju, onih koji su nevini i koji su ubice, koji su za i koji su protiv, koji su islamisti i koji to nisu…
Svi su pobegli iz majke arapske zemlje misleći da ih spas, sreća i bogatstvo čekaju onog trenutka kada stignu u Evropu.
A Evropa je postala preplavljena izbeglicama, pa su glas odmah digli desničari, a onda i na stotine hiljada umereno orijentisanih Evropljana koji su ranije pokazivali saosećanje prema izbeglicama. Zato što nisu ni sanjali da će biti potopljeni tolikom masom izbeglica od kojih više od polovine nije trebalo da budu tu. Jer ne beže od smrti.
Sada se stanje u Evropi promenilo, javno mnjenje se okrenulo protiv vlada koje su otvorile širom vrata izbeglicama. Glas su digli ekstremisti, ali i oni koji su se borili za ljudska prava preokrenula se priča u pravcu traženje načina kako se rešiti izbeglica i migranata i oterati ih.
Vlade su počele da se utrkuju u donošenju pooštrenih zakona o azilu u Evropi i proterivanju izbeglica. Čak je premijer švedske vlade koji je nedavno izjavio da je protiv ograda preduhitrio sve i počeo da gradi ogradu pošto mu je zemlja preplavljena izbeglicama.
Koga kriviti, evropske vlade ili migrante koji su učinili zločine, koji su se ponašali nasilnički, koji su došli u nekoj svojoj euforiji i naneli štetu onima koji su zaslužili da budu primljeni i koji su okrenuli sve protiv njih?
Uglavnom treba svi da znaju da humana Evropa ne može da dozvoli priliv miliona. I bitno je da znamo da evropske vlade koje gube glasove pristalica zbog izbeglica neće čekati vezanih ruku da izgube vlast. Partije i savezništva koji vladaju evropskim državama neće dozvoliti da gube i prepuštaju opoziciji svoje mesto.
Tako da će u danima koji dolaze vlade gledati svoj interes i interese svoga naroda i ophoditi se na nov način prema izbegličkoj krizi.
Evropa se okrenula protiv izbeglica i izneverila ih i ono što dolazi je još crnje, ako budu nastavili u ovom broju da hrle prema Evropi, koja je nekad bila san za one koji su bežali od smrti. Početak rešenja je da pružimo pravu sliku onima koji žele da dodju i dobiju azil u evropskim zemljama, da im kažemo da to nije san i da putevi nisu zasuti cvećem, osim onima koji zaslužuju zaštitu, a to su oni koji su pobegli od smrti.
Izbeglička kriza se neće rešiti dizanjem ograda nego konkretnim merama velikih sila koje su napravile greške na Bliskom istoku i oterali taj narod da traži spas po bilo koju cenu.
( autor je predsednik federacije arapskih novinara u Švedskoj)
