AzilSrbija Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila
IZVOR: Politika 21.07.2013.
Među onima koji u Srbiji traže azil pa nastavljaju put ka EU i dalje je mnogo građana Sirije i Somalije, a sve više ih je iz Sudana i Malija.
Tokom 2012.godine 2.723 osoba zatražilo je azil u Srbiji, od čega je 1.560 bilo smešteno u centrima za azilante u Banji Koviljači i Bogovađi. Samo tokom prvih šest meseci 2013.godine azil je po prelasku granice tražilo 1.516 stranih državljana, a 1.112 prošlo kroz pomenute centre. Iz ovih podataka može se zaključiti da je broj ovih migranata u blagom porastu, ali nema pravila u ovoj statistici – broj azilanata se povremeno povećava i smanjuje, ponekad toliko da ima dosta slobodnih mesta u, inače uglavnom popunjenim, centrima za azilante u Banji Koviljači i Bogovađi.
U potrazi za sigurnijim i boljim životom
Otkud razlika u broju tražilaca azila i korisnika usluga ovih centara? Većina ovih ljudi, poreklom iz siromašnih država Azije i Afrike, koji se u potrazi za boljim životom, kreće prema bogatim državama Evropske unije. Po ilegalnom ulasku u Srbiju oni zatraže azil, MUP Srbije im izdaje odgovarajuću potvrdu i upućuje u centre u Banji Koviljači i Bogovađi, pri čemu se znatan broj njih i ne pojavi tamo, već ilegalnim prelaskom granica prema Mađarskoj i Hrvatskoj pokušava da se domogne svojih odredišta u EU. Oni koje policija otkrije na ilegalnom putovanju kroz Srbiju, uglavnom u kamionima ili vozovima, prolaze kroz proceduru repatrijacije – povratak u državu iz koje su ušli u Srbiju ili u zemlju porekla. Međunarodne konvencije i standardi, kao i domaća regulativa, ne dozvoljavaju pritvaranje ovih ljudi, već nalažu organizovan i human prihvat i razmatranje razloga za podnošenje zahteva za azil.
“Srbija im je, praktično, prva država u kojoj na svom dugom i neizvesnom putovanju mogu očekivati pomoć ili negu. Ovi ljudi se zdravstveno pregledaju, i zbog njih samih i zbog zaštite stanovništva, nekima su pružene i izvesne zdravstvene intervencije. Naime, neki od njih su u Srbiju došli sa ozbiljnijim povredama koje su im sanirane, ali nije bilo bolesti koje bi mogle ugroziti naše građane. Tražioci azila mogu da pohađaju i kurseve srpskog i engleskog jezika, a na raspolaganju im je i prosvetni sistem. Deca koja duže borave u Srbiji dobro nauče srpski, pa ima onih koji su ovde krenuli u školu”, kaže Jelena Marić, savetnica u Komesarijatu za izbeglice i migracije Srbije.
Obrađeni podaci za prvih šest meseci 2013. godine govore da je među onima koji traže azil najviše državljana Eritreje, Sirije i Somalije, uz tendenciju stalnog povećanja broja migranata iz država podsaharske Afrike – Sudana i Malija. Prošle 2012. godine u centrima u Banji Koviljači i Bogovađi boravilo je najviše Avganistanaca, a osim pomenutih država bilo je i migranata iz Bangladeša, Pakistana, Alžira…
Većina njih u Srbiju stiže iz Makedonije, a zatim odlaze u Mađarsku ili Hrvatsku. Geopolitički paradoks jeste da migranti u Srbiju stižu iz zemlje EU (Grčka), a po oporavku u Srbiji nastavljaju ka drugim državama EU. Vlada Srbije svojevremeno je donela odluku o izgradnji centra za azilante u nekadašnjoj kasarni u Maloj Vrbici kod Mladenovca, ali se nakon protesta meštana, s tim prestalo iako je Evropska unija bila spremna da finansira taj projekat koji bi omogućio i otvaranje oko 30 radnih mesta za lokalno stanovništvo. U ovom trenutku nema azilanata koji borave izvan objekata u Banji Koviljači i Bogovađi, koji su za tu svrhu namenjeni, kažu u komesarijatu, ali će pitanje novih kapaciteta pre ili kasnije ponovo postaviti.
Libijci i Egipćanin dobili azil
Iz reke migranata koji prolaze kroz Srbiju, samo njih trojica su prošla kompletnu proceduru i krajem 2012.godine dobila azil. „Reč je o dvojici Libijaca, koji su zapravo studirali ovde da bi po izbijanju rata u ovoj zemlji zatražili i dobili azil, kao i jednom državljaninu Egipta, inače, pravoslavnom Koptu”, kaže Jelena Marić, objašnjavajući da su u statusu privremene zaštite, u iščekivanju odluke o azilu, još dve osobe iz Somalije i Iraka.
