AzilSrbija Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila
Izvor: Danas
Beograd, 24. oktobar 2023– Napad Hamasa na Izrael koji se dogodio 7. oktobra iznedrio je pitanje i strah od mogućih terorističkih napada koji su, prema mišljenju Danasovih sagovornika, usko povezani sa pitanjem migracija iz regiona Bliskog istoka, pre svega Palestine, ka Evropi.
Od početka sukoba Hamasa sa Izraelom određeni broj zemalja povećao je unutrašnje i spoljašnje mere bezbednosti.
Slovenija je, recimo, povećala bezbednost na graničnim prelazima sa Hrvatskom i Mađarskom, dok su Austrija i Bosna i Hercegovina unutrašnje mere podigle na viši nivo, a sve iz predostrožnosti sprečavanja eventualnih terorističkih akata.
Nedavno je i bivši slovenački premijer Janez Janša pozvao Slovence da se naoružaju.
Restriktivnije mere vode do radikalizacije
Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražilaca azila kaže za Danas da dovođenje migracija i terorizma u vezu ima za cilj podizanje straha kod stanovništva Evrope.
Kako ukazuje, zemlje Evrope sada migraciju vezuju sa terorizmom.
„Rekao bih da pokušavaju da eksploatišu ovaj problem koji se dešava na Bliskom istoku za potrebe borbe protiv migracije koja ide ka Evropi. U tom smislu pokušavaju da mobilišu javnost u podršci za njihove aktivnosti koje su usmerene na fizičko ograničavanje kretanja ljudi, gradnju barijera, u kontekstu straha od mogućih terorističkih napada“, objašnjava Đurović.
On objašnjava da su gradnje barijera i uvođenja granične kontrole između Hrvatske i Slovenije samo mere estetskog tipa „koje neko uvodi radi unutrašnjopolitičkih ili nekih drugih razloga“.
Dodaje da sa tim merama ne može da se zaustavi migracija niti može da se kontroliše.
„Staviti granični prelaz ponovo na neku saobraćajnicu ili neki put ne zaustavlja migraciju. Migracija ne ide preko auto-puta i preko graničnih prelaza“, objašnjava Đurović.
Kako ističe, sve te mere postoje kako bi terorizam mogao da se veže uz migraciju.
„Manje-više, tu postoji koncenzus među svim članicama EU. Tako da su one odabrale zadržavanje i usporavanje migracija kao odgovor ovim izazovima, a nisu se fokusirale na podršku zemljama, odakle izbeglice i dolaze, da izgrade bolja društva“, kaže naš sagovornik.
On primećuje da restriktivnije mere i radikalizacija društva, kao i hranjenje strahova građana, mogu samo da dovedu do ekstremnijih pokreta i situacija u lokalnim sredinama širom Evrope.
„Nije kriza u Evropi postojećeg sistema integracije, već je problem njihove implementacije. Političke elite odseku grane na kojima taj sistem leži, a kontraefekat jesu dalji problemi u lokalnim sredinama i radikalizacija. Zaboravljaju da migracija u Evropi ne može da se zaustavi i da je ona potreba“, kaže Đurović.
U ovakvim politikama, nastavlja Danasov sagovornik, ne može da se zaustavi sukob, s jedne strane pristalica antimigrantske politike i, s druge strane, prirodnosti migracija i migranata.
„Rađa se antagonizam, rađaju se predrasude, sredine se razdvajaju. Nerazumevanje kasnije vodi samo do ekstremizma i sa jedne i sa druge strane“, kaže.
Evropa je hrišćanska i rigidna, ne voli da priča o tome
Naš sagovornik primećuje da je strahove u Evropi lako podići.
„Evropa koja je tradicionalna, hrišćanska, kontinentalna, rigidna, imperijalna… To su sve naslage nekog kolektivnog sećanja i identiteta kod državljana tih evropskih zemalja. Za njih je neprihvatljivo da u kratkom vremenskom periodu neko bude jednak sa njima ako je izbeglica, ako je došao kao prosjak, neko druge religije“, kaže Đurović.
O tome se slabo priča, nastavlja. Evropa ne voli da priča o svojim predrasudama.
„I tu je jedan problem. Društva imigracije moraju da se prilagođavaju novim okolnostima pa čak i onima koje primaju. Moraju da razumeju njihov mentalitet, potrebe. Da se zajedno gradi društvo. U Evropi su ti ljudi trećeg, četvrtog, petog reda. To su ljudi za koje su ostavljena najgora zanimanja, stigma. Oni i njihovi potomci nikad neće moći da budu jednaki kao drugi. To su veliki izazovi za evropska društva“, kaže naš sagovornik.
Za razliku od evropskih država, Đurović kaže da naš region ima prednost.
„To je mentalitet i naše izbegličko iskustvo zbog ratova koje smo preživeli. Mi te ljude koje vidimo znamo zašto beže. Naš građanin zna da su ti ljudi izbegli jer nemaju alternativu. Mentalitet je isto tako vrlo sličan ljudima iz Avganistana, Turske, Bliskog istoka i Balkana“, kaže.
link: https://www.danas.rs/svet/rados-djurovic-o-polozaju-izbeglica-za-danas/#comment-form-div
