Početna / PRESS / MI U MEDIJIMA / Pristup azilu nije najavljen da će da se ograniči

Pristup azilu nije najavljen da će da se ograniči

Izvor: Tanjug

Photo: Tanjug

Beograd, 25. septembar– Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila objašnjava da su oči javnosti trenutno uprte na tretman ljudi koji beže iz Rusije, nakon objavljene mobilizacije.

Ipak, nastavlja on, azilni postupak može zatražiti svako ko dođe u Srbiju ili zemlju članicu EU, budući da je to mogućnost koja je otvorena svima. Dobiti azil u zemlji, moguće je samo ako osoba beži od progona ili joj je život ugrožen zbog konkretnih uslova.

On govori da ako bi ruski državljani zatražili azil ovde po prigovoru savesti da ne žele da koriste oružje, niti ubiju nekog drugog, te da je to nespojivo sa njihovim ubeđenjima. Tada postoji osnov da dobiju azil, u azilnoj proceduri.

’’Međutim, ako beže samo da bi izbegli vojnu obavezu, izričito je jasno da ne mogu da dobiju azil u tom slučaju’’, priča Đurović, jer vojna obaveza predstavlja obavezu građana jedne zemlje, te kao takva mora da se ispuni. ’’Stoga, takva lica ovde ne bi dobila azil’’, navodi on.

Ali, kako pojašnjava dalje, treba biti oprezan, jer ljudi koji dođu kod nas iz Rusije, ni ne moraju da traže azil u nekom vremenskom periodu. To je iz razloga što oni mogu da borave ovde bez vize u periodu od tri meseca, i u tom periodu da probaju da se snađu, te nekako regulišu svoj boravak u Srbiji.

Đurović kaže da oni mogu da uđu u radni odnos, odnosno da ih neko zaposli ovde ili da možda otvore svoje firme ovde, te da po tom osnovu promene boravak i u našoj zemlji budu duže.

’’Nije nužno da uđu u azilnu proceduru, i do sada takvih slučajeva je vrlo malo, da ruski državljani traže azil kod nas’’, pojašnjava direktor APC/CZA-a.

On ističe da treba biti jako oprezan, zato što pristup azilu nije najavljen da će da se ograniči.

’’U opticaju je ograničavanje viza koje se izdaju ruskim državljanima’’, po njegovim rečima, da bi oni stupili na teritoriju zemalja EU.

Ali, ljudi mogu i iregularno ili na neki drugi način da se domognu teritorije jedne zemlje, i kada to ostvare, onda mogu da zatraže azil, priča Đurović.

Kako kaže, azil nikome nije uskraćen. Ipak, mogućnost da dođu do tih zemalja je ono o čemu se sada razmatra.

Pojašnjava da kada govorimo o zemljama kao što je Srbija, koja pored Jermenije, Gruzije i Turske jeste zemlja koja ne traži vize za ruske građane, pa je sasvim logično da će ti ljudi pokušati da se domognu pomenutih zemalja.

’’Privremena zaštita se dodeljuje kada se desi jedan masovan problem, sukob, najčešće oružani i kada sistemi azila u zemljama prijema nisu u stanju da brzo i adekvatno sprovedu azilne procedure’’ objasnio je Đurović.

’’Tada se kupuje vreme za sistem i onda se dodeljuje na ograničen vremenski period zaštita, dok se ne konsoliduju ti sistemi’’, jasan je on. Prvi put je na ozbiljan način pokrenut sistem privremene zaštite u EU, a čak i u Srbiji. Konkretno, kaže on, to je zbog toga što ljudi beže od rata i nasilja iz Ukrajine.

Što se tiče ruskih državljana, ukoliko budu dolazili, ako beže od političkog progona onda će im biti otvorena vrata za sistem azila, te vrlo verovatno ti ljudi mogu da računaju čak i na pozitivan ishod, mišljenja je Đurović.

Ali, kako dalje navodi, ta migracija iz Rusije još uvek nije tako masovna, da bi mogla da se razmatra na isti način kao migracija državljana Ukrajine. Više od preko deset miliona ljudi, podseća on, iz Ukrajine je izbeglo u kratkom vremenskom periodu i to stvara teret za sistem svake zemlje pojedinačno.

Link: http://www.tanjug.rs/multimedia.aspx?izb=v&GalID=580880&vs=0&page=0

Pogledajte još

Đurović o povećanom broj migranata u Srbiji, prihvatnim centrima i zloupotrebi bezviznog režima

Izvor: TV K1Video: TV K1Beograd, 21. oktobar 2022– Broj registrovanih migranata u Srbiji dupliran je …