AzilSrbija Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila
Izvor: Euronews
Beograd, 17.12.2021. Broj migranata u Srbiji, uprkos padnemijskim godinama nije se smanjio, naprotiv. Tražioci azila iz Avganistana, Sirije i drugih zemalja preko balkanske rute na kojoj je i Srbija i dalje žele da se domognu zemalja Evropske unije. Na Svetski dan migranata, svet se makar na kratko osvrne na sudbine tih ljudi.
Život migranata u Srbiji svodi se na čekanje prilike za odlazak u zemlje EU. Hasib želi da se domogne Nemačke.
“Kao što znate, u Avganistanu, situacija nije dobra, i želeo sam da odem jer želim da ostanem živ i jer želim da odem u Nemačku i tamo da živim i školujem se”, rekao je Hasib, migrant iz Avganistana.
On nije jedini koji preko Srbije traži put u bolji život. Centri za azilante u Srbiji, proteklih godina su primili veliki broj ljudi.
“Od početka migrantske krize 2015. kroz našu zemlju je prošlo oko milion i po ljudi. Trenutno ih u Srbiji u našim centrima ima nešto manje od 5.000”, rekao je Nikola Popov iz Komesarijata za izbeglice.
Zanemrljiv broj migranata azil zatraži u Srbiji, i većina ih to uradi kako bi imali više vremena da se pripreme za dalji put. Centri za azilante obično na jesen i zimu imaju veći priliv onih koji bi tu da se sklone.
Prema očekivanjima, u 2021. broj migranata neće biti manji nego prethodne godine jer je balkanska migrantska ruta i dalje aktivna, uprkos novim kanalima koji su se u međuvremenu otvorili.
Đurović: Srbija mora da podigne kapacitet prihvatnih centara
Prema procenama Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, u Srbiji se trenutno nalazi 7.000 migranata, od toga 1.000 je smešteno duž granice sa Mađarskom, Hrvatskom i Rumunijom.
Direktor Centra Radoš Đurović rekao je da Srbija mora da podigne kapacitet na 10.000 u prihvatnim kampovima i omogući tim ljudima duži boravak u zemlji.
“Situacija je teška. Nisu svi u kampovima, najmanje 1.000 je u graničnim oblastima na severu zemlje. Teško je i u samim kampovima, nisu svi kampovi isti, negde nedostaje topla voda, odeća, obuća, doktori… Situacija nije sjajna, ali u poređenju sa ostatkom zemlje, migranti nekako dođu poslednji, oni se ne žale i snađu se za dalje”, rekao je Đurović za Euronews Srbija.
On je dodao da je na severu zemlje zabeleženo na stotine slučajeva gde se ljudi guraju nazad u Srbiju, i uskraćuje im se mogućnost da traže azil u susednim zemaljama – Mađarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj.
“Razna su svedočenja o guranju i nasilju koje dožive na našim svernim granicamna, ljudi dolaze sa zdravstvenim i psihološkim problemima. O tome se ne priča mnogo, jer ljudi prolaze, i sistem gleda blagonaklono na proces, da će ljudi, kad – tad, izaći i da ne trerba dizati paniku. Ali ako se bavite ovom problematikom, možemo da kažemo da ovo nisu dobri indikatori. U EU raste broj ljudi koji traže azil, dominiraju Avganistanci i Sirijci”, rekao je on.
Kako kaže, Srbija je i dalje neka vrsta protočnog bojlera, jer ljudu pre ili kasnije napuste zemlju.
“Stalno smo u nekoj tenziji, broj ljudi koji uđe je veći od onih koji nastave dalje. Situacija je mnogo složenija nego ranije. Imamo stalan priliv ljudi, najmanje 40.000 je ušlo i izašlo u ovoj godini. Ulaze iz pravca KiM, Severne Makedonije i Bugarske, tu se ništa nije promenilo, čak je migracija intenzivirana. To se vidi po broju ilegalnog guranja nazad migranat iz susednih zemlja u našu zemlju”, istakao je Đurović.
