Početna / AKTUELNO / NAJNOVIJE / Migrantska/izbeglička situacija na severnim granicama Srbije za period 22. jul – 02. avgust 2019.

Migrantska/izbeglička situacija na severnim granicama Srbije za period 22. jul – 02. avgust 2019.

Tekst: APC  Foto: APC

Subotica, Horgoš, Kelebija, Kikinda, 03. avgust 2019. – Službenici APC/CZA redovno obilaze granične oblasti na severu Srbije, kampove za prihvat migranata i izbeglica i otvorene lokacije gde se migranti i izbeglice nalaze duž granica sa Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom i BiH. Mobilni timovi APC/CZA razgovaraju sa izbeglicama, pravno ih informišu i pružaju im pravnu i psihosocijalnu pomoć. Kroz razgovore sa izbeglicama mobilni timovi APC/CZA dolaze do saznanja o migrantskoj/izbegličkoj situaciji na pomenutim granicama, o glavnim problemima, o pokušajima prelazaka granica, nasilju, nehumanom, nezakonitom tretmanu i povredama prava izbeglica i migranata kao i o ilegalnim push back-ovima policija duž severno-zapadnih granica Srbije.

APC/CZA prikuplja informacije i o situaciji u kampovima, o uslovima života migranata i izbeglica i njihovom tretmanu od strane uprava kampova, predstavnika institucija i građana, poštovanju prava tražilaca azila i migranata, o problemima, potencijalnoj diskriminaciji, nasilju, trgovini ljudima, krijumčarenju i drugim izazovima azila i migracije u lokalnim sredinama.

Službenici APC/CZA pomažu izbeglicama da prijave nasilje, korupciju, diskriminaciju, krijumčarenje, kriminal, radnu i drugu eksploataciju i trgovinu ljudima, da izraze nameru za azil i podnesu zahtev za azil ukoliko žele utočište u Srbiji. Pored toga, psihosocijalni tim APC/CZA pruža psihološku pomoć i osnažuje migrante i izbeglice, pomažući im da se izbore sa stresom i drugim posledicama nasilja, povreda, nehumanog ponašanja i ilegalnih push backova, pomažući im da ostvare zdravstvenu zaštitu, da dobiju staratelja ukoliko su maloletni bez pratnje roditelja. Timovi APC/CZA im pomažu da ostvare socijalnu zaštitu i pomoć lokalnih centara za socijalni rad, ali ih osnažuju i da prevaziđu postojeće izazove i pretnje i da umanje sopstvenu ranjivost.

Kroz rad na terenu, u razgovorima sa migrantima i izbeglicama i uvidom u situaciju na lokalu, u periodu od 22. jula do 02. avgusta 2019. godine, službenici APC/CZA su identifikovali trenutne probleme, izazove i prakse u severnim oblastima i na severno-zapadnim granicama Srbije.

Intenzivni pokušaji prelazaka mađarske i hrvatske granice i ilegalni push-backovi u Srbiju

Severni mobilni tim APC/CZA je 24. jula obišao otvorenu lokaciju u blizini Horgoša na kojoj borave migranti koji sa ove lokacije svakodnevno pokušavaju da pređu granicu sa Mađarskom. Prilikom ovog obilaska, pravni i psihosocijalni službenici APC/CZA su razgovarali sa prisutnim migranitma, među kojima je najmanje 10 maloletnika bez pratnje. A.J. (15, Avganistan), maloletno lice bez pratnje kaže da i dalje ne želi da ode u kamp jer se nada da će uspeti svaki put kada ide na Game (pokušaj ilegalnog prelaska granice), iako se već umorio. Najmanje 2 puta nedeljno pokušava da pređe granicu kod Horgoša krijući se u prikolicama teretnih kamiona, ali u većini slučajeva skener na mađarskoj strani ga uoči, te biva ilegalno push back–ovan nazad u Srbiju mimo zvanične readmisije. Kako A.J. navodi, tako je bilo i prethodne noći (23. na 24. jul), prilikom poslednjeg pokušaja prelaska granice kada se 20 migranata raspoređivalo na parkingu kod graničnog prelaza Horgoš ulazeći u prikolice. Njega i prijatelja je mađarska policija uočila na skeneru na mađarskoj strani graničnog prelaza Horgoš, fotografisala ih, te su bez nasilja vraćeni, odnosno rečeno im je da prođu kroz kapiju u blizini graničnog prelaza Horgoš, kao što je to postalo rutina i redovna praksa, kako navodi.

Od prošle nedelje, na otvorenoj lokaciji u blizini Horgoša se nalazi 10 novih migranata, većinom maloletnika bez pratnje, od kojih polovina nikada nije bila u kampovima. Njihovo prisustvo kao i lokacija na kojoj se nalaze je poznato i prijavljeno lokalnom centru za socijalni rad.

Službenici APC/CZA su razgovarali sa K.N. (23, Avganistan) koji je u toku noći 23. jula pokušao da pređe granicu krijući se u prikolici kamiona. Naveo je da je dobio udarac šakom u obe strane lica od strane vozača kamiona, koji ga je uočio u blizini prikolice na parkingu, a kako K.N. navodi, za to vreme su mađarski policajci posmatrali situaciju bez intervencije. K.N. se posle ovog događaja vratio na lokaciju “Pustara” u blizini Horgoša.

Tokom posete otvorenoj lokaciji u bliziini Horgoša 26. jula, službenici APC/CZA su razgovaralu sa M. A. (18, Avganistan) koji je u toku jučerašnjeg dana (25. jul) bio gurnut u Srbiju od strane mađarske policije. Mađarska policija je istom prilikom push back-ovala 50 migranata koji su pokušali da granicu pređu sakriveni u više kamiona, a koji su prethodno boravili na otvorenoj lokaciji u blizini Horgoša, koja se zove “Pustara”. Prešli su iz Srbije u Hrvatsku neprimećeni, zatim iz Hrvatske u Mađarsku. Kada su se zaustavili na autoputu u Mađarskoj zbog toaleta, bili su primećeni i uhvaćeni od mađarske policije. Fotografisani su, uzeti su im podaci i smrskani telefoni. Prema navodima M.A., svi migranti koji su uhvaćeni su prevezeni od strane mađarske policije do male kapije na graničnom prelazu Kelebija i gurnuti nazad u Srbiju. Nisu primetili niti naišli na srpsku policiju prilikom ovog vraćanja, a mađarska policija nije prethodno uopšte komunicirala sa njima.

Službenici APC/CZA su 01. avgusta na otvorenoj lokaciji u Subotici kod železničke stanice razgovarali sa izbeglicama o detaljima svakondevnih push back-ova od strane mađarske policije.

S.A. (20, Avganistan) je jedan od migranata koji boravi na ovoj lokaciji i on navodi da svakog dana od 3-4 migranta sa istog mesta pokušavaju ilegalne prelaske u Mađarsku, kao i da je pojačana kontrola na srpskoj granici. Migranti kažu da ih srpska policija po vraćanju nazad iz Mađarske ukoliko ih nađe u okolini Kelebije odvodi sa granice do policijske stanice u Kanjiži, gde ostavljaju otiske prstiju, potpisuju neki dokument koji ne razumeju šta znači i koji ne mogu da pročitaju i nakon toga se vraćaju na istu lokaciju na železničkoj stanici. Poslednji put S.A. je imao ovo iskustvo 24. jula, i kako navodi, nije bilo nikakvih problema sa srpskom policijom, sem što su potpisali neki dokument za šta nisu imali prevod i objašnjenje šta je u pitanju.

Kada je mobilni tim APC/CZA 02. avgusta obišao otvorenu lokaciju na železničkoj stanici u Subotici, zatekao je veliki broj povređenih migranata, koji su pretučeni od strane mađarske granične policije kada su 31. jula pokušali da pređu granicu na graničnom prelazu Kelebija, tako što su se sakrili ispod voza.

Z.S. (13, Avganistan) ispričao je da je bio u grupi od 10 lica koji su u vagonima pokušali ilegalan prelazak. U ovoj grupi je bilo 5 maloletnih lica. On je pokazao svoju levu ruku u koju je dobio jači udarac pendrekom, a rana ispod oteklog zgloba je počela da se gnoji. Kako je naveo, njega i ostale migrante policajci su šutirali po leđima i kolenima, i još uvek ga boli celo telo. Svima su oduzeti rančevi i telefoni, kao i čarape i patike, te su bosi ilegalno gurnuti nazad u Srbiju. On je sa istom grupom peške došao sa Kelebije, bos.

Nakon razgovora sa Z.S, službenicima je prišao S.Z. (16, Avganistan), koji ne može da stane na nogu dok hoda i poskakuje na jednoj nozi da bi izašao iz objekta u kom boravi. Prilikom susreta, navodi jak bol u predelu grudnog koša sa obe strane pri udisaju, te da se bol još uvek ne smanjuje, iako je prošlo dva dana od kada su ga pretukli mađarski policajci. S.Z. je službenicima APC/CZA pokazao stopalo, vidno otečeno oko skočnog zgloba. Ne može da stane na tu nogu, a ako stane, oseća jak, probadajući bol.  Pored njega je stajao i F.A. (15), koji je takođe bio u ovog grupi koja je pokušala da pređe granicu, te je naveo da je dobio udarac u predelu usta. Prilikom ovog push back-a, svim migrantima su oduzeti i smrskani telefoni, oduzeti rančevi, naterani su da skinu čarape i obuću te su se svi vratili peške do lokacije, bosi. Svi su fotografisani, a onda su policijskim vozilom vraćeni do Kelebije I push back-ovani kroz malu kapiju na ogradi. Hodali su bosi nazad od graničnog prelaza ukupno 3 sata. Srpske policije u trenutku ilegalnog push back-a nije bilo na vidiku.

Sa mađarskim policajcima migranti nisu imali nikakvu komunikaciju, ni za vreme premlaćivanja i push back-a niti za vreme evidentiranja, odnosno fotografisanja.

Službenici APC/CZA su 30. jula posetili kamp u Principovcu, gde su od izbeglice J.R. (33) poreklom iz Bangladeša čuli da je pokušao ilegalno da uđe u Hrvatsku preko Bezdana u grupi od 15 izbeglica poreklom iz Bangaldeša i Avganistana. Nakon prelaska reke, hrvatska granična policija je čitavu grupu vratila službenim čamcem na drugu srpsku stranu obale, bez evidentiranja. Odatle su se vratili u Sombor, potom u Principovac.

Prilikom posete otvorenoj lokaciji na železničkoj stanici u Subotici 01. avgusta, mobilni tim APC/CZA je razgovarao sa migrantima koji sa ove loakcije intenzivno pokušavaju prelaske u Hrvatsku i vraćaju se nakon nesupeha. B.S. (20, Avganistan) je naveo da je u grupi od 14 izbeglica iz Avganistana prethodne noći prešao reku čamcem, te su potom sa hrvatske teritorije prešli na mađarsku teritoriju peške. Tada ih je uhvatila mađarska policija, posle čega su vraćeni u Srbiju u blizini Horgoša. Nije želeo da daje više detalja o samom push back-u

Uskraćivanje prava na azil i push back-ovi migranata od strane bosanske i hrvatske policije u Srbiju

Još jedna otvorena lokacija na kojoj boravi veliki broj migranata, a koji redovno obilaze službenici APC/CZA je I napuštena fabrika u okolini Šida. 30. jula pravnik i psiholog APC/CZA su obišli ovu lokaciju i tom prilikom razgovarali sa migrantima koji ovde borave. Službenici APC/CZA su čuli navode o push back-ovima bosanske I hrvatske policije, informisali migrante o značaju registracije I benefitima smeštanja u neki od kampova gde bi mogli da imaju bezbedan boravak i pristup vodi, hrani i zdravstvenoj i drugoj zaštiti. Tokom razgovora sa W.N. (24, Avganistan) i M.K. (20, Avganistan) službenici APC/CZA saznaju da se njih dvojica nalaze 2 meseca u Srbiji, te da su bili smešteni u tranzitnom kampu u Adaševcima. Kako navode, 28. jula su push back-ovani iz Bosne i Hercegovine, nakon 45 minuta hoda unutar teritorije. Kako navode, u grupi od troje, peške su prešli u BiH, prelazeći granični most na Drini noću. Nisu znali naziv mesta gde su prešli. Kako navode, prilikom susreta sa bosanskim policajcima rekli su im “We want asylum”, a bosanski policjaci su rekli da ne mogu tu da ostanu i uskratili su im pristup azilnoj proceduri. Rečeno im je da se vrate peške preko mosta, nije bilo evidentiranja niti nasilja. Kako navode, nisu imali susret sa srpskim policajcima prilikom povratka na teritoriju Srbije. W.N. takođe kaže da je 18. jula poslednji put pokušao ilegalan prelazak u Hrvatsku, prvo peške hodajući kod Batrovaca, na putu br. 55, te je na stajalištu za teretne kamione “Tri kafe” ušao u prikolicu jednog teretnog kamiona i vozio se do Zagreba. U Zagrebu je na ulici uhapšen i odveden u policijsku stanicu, gde je proveo 12 sati. Fotografisan je, uzeti su mu otisci prstiju, te je vozilom policije dovezen do granice sa Srbijom. Izbačen je iz vozila kod Tovarnika, odakle put nastavlja peške, zatim peške kod Šida ulazi na teriotriju Srbije. W.N. je do sada pokušao ukupno 17 puta ilegalno da pređe u Hrvtasku, i svaki put do sada je bio pretučen, sem ovog poslednjeg puta kad je došao do Zagreba.

M.Z. (18, Avganistan) izveštava da je 26. jula nakon 7 km pešačenja uz prugu uhvaćen od strane hrvatskih policajaca kod Tovarnika. Tokom susreta sa službenicima APC/CZA imao je velike poteškoće da govori, te smo uspeli da saznamo da ga jako boli ceo vrat i grlo od udaraca koje je zadobio od strane hrvatskih policajaca pošto je uhvaćen. Delovao je da je pod šokom i potpuno dezorijentisan. Kako navodi, bio je sam. Četiri policajca su ga bacilla na zemlju između šina, stomakom na zemlju, držeći mu ruke iznad glave, te su ga šutirali po leđima i nogama, a na kraju mu je jedan policajac čizmom pritisnuo vrat, odigao nogu i udario ga čizmom po vratu, dok je M.Z. ležao. Nakon toga mu je rečeno da se vrati nazad uz prugu u Šid, te su ga naterali da skine obuću, i da se peške bos uz prugu vratio do Šida. Nije evidentiran ni na koji način, a srpsku policiju nije sreo prilikom povratka.

R.A. iz Maroka (22) sa kojim su službenici APC/CZA razgovarali 30. jula na otvorenoj lokaciji u Šidu izveštava da svaki dan pokušava ilegalne prelaske u Hrvtasku, najčešće peške, uz prugu, u grupi sa još 3-4 lica. Kako navodi, skoro svaki put dođu do Vinkovaca, gde ih uvek lokalci primete i pozovu policiju koja dođe za par minuta. Kako je R.A. naveo, on svaki put govori da hoće azil, i svaki put mu je od strane policije rečeno da nema azila. Kako R.A. navodi, on je poslednji put pre 5-6 dana stavljen u maricu sa još desetak izbeglica i kod Tovarnika su jedan po jedan izlazili iz vozila, a prilikom izlaska iz vozila policajci su ih jednom do dva puta udarali ili šutirali. Nakon toga im je pokazan put prema Šidu, u kom pravcu su se peške uz pratnju policije vratili granice. Nisu sreli srpsku policiju prilikom povratka u Srbiju.

Slovenačka policija vraća izbeglice u Hrvatsku, odakle bivaju nasilno push back-ovani u Srbiju

R.A. je do sada 5 puta bio uskraćen da traži azil, te vraćan iz Slovenije u Hrvatsku, i kako navodi svaki put im prevodilac u policijskoj stanici daje papir na potpisivanje, za koji im kažu da je izjava o azilu, a čim potpišu policija ih gurne u Hrvatsku. Push back u Hrvatsku se dešava tako što nakon provođenja od 6 – 12 sati u policijskoj stanici u Ljubljani ili Mariboru (gde im uzmu otiske prstiju i fotografišu ih), slovenački policjaci ih stave u vozilo, dovezu do graničnog prelaza i direktno predaju Hrvatima. Hrvati ih potom, najčešće bez evidentiranja, stave u vozilo i dovezu do Tovarnika, gde ih nakon izlaska iz vozila udaraju šakama ili šutiraju, te ih potom teraju da se peške vraćaju u Šid. Srpsku policiju ne viđaju prilikom svog povratka, a sa hrvatskom policijom nemaju komunikaciju. Ostaje pitanje da li slovenačka policija vraća izbeglice u Hrvatsku u skladu sa pravilima o readmisiji ili je u pitanju faktičko nezakonito guranje izbeglica.

S.B. (33) iz Alžira je službenicima APC/CZA ispirčao da je prethodne noći (29. na 30. jul) push back-ovan iz Slovenije. Kako navodi, 24. jula je prešao u Hrvatsku hodajući uz prugu kod Šida, potom je prešao na regionalni put, gde je hodao dva dana, kako navodi. Od Varaždina, preko Zagreba do Maribora je išao taksijem. Bilo ih je dvojica u taksiju. U Mariboru ih hvata slovenačka policija i odvodi u policijsku stanicu, gde navode da su bili 2 dana i da nisu dobili ni vodu ni hranu, te da su ih vređali i vikali na njih. Slovenački policajci su im rekli da nema azila za njih, uzeli su im otiske prstiju i fotografisali ih, te ih vratili u Hrvatsku, predajući ih hrvatskim policajcima, koji ih potom dovoze do Tovarnika i push back-uju ilegalno u Srbiju.

Još jedno svedočenje o push back-u slovenačke policije službenici APC/CZA su čuli prilikom obilaska otvorene lokacije na autobuskoj stanici u Loznici.

M.J. (25, Avganistan) je push back-ovan iz Slovenije u Hrvatsku 20. jula. On je iz Bosne i Hercegovina ušao u Hrvatsku, pa zatim u Sloveniju. Blizu granice sa Italijom su ga uhvatili slovenački policajci i potom predali hrvatskoj policiji, koja ga je zatim vratila u Srbiju. On navodi da je policiji rekao da  želi azil u Hrvatskoj, ali da oni nisu reagovali na to, i da su mu rekli da će ga vratiti u Sribju. Zahtevao je da ga vrate u BiH, i rekao da je odatle ušao u Hrvatsku, ali ga nisu pustili. U Srbiju je vraćen u okolini Tovarnika ilegalno i mimo znanja i prisustva srpske policije.

Push back-ovi rumunske policije

Tokom posete kampu u Šidu 30. jula pravni i psihosocijalni službenici APC/CZA su razgovarali sa B.J. (25, Irak) koji u kampu boravi sa svojim bratom, ženom i njihovo petoro dece. U Srbiji se nalaze mesec dana. B.J. navodi da je više puta sam pokušavao da pređe na teritoriju Hrvatske, ali bezuspešno pošto je svaki put hvatan od strane hrvatske granične policije. Navodi da je pokušao da uđe i u Rumuniju, nedaleko od Kikinde. Pokušao je da pređe granicu u pravcu Temišvara gde je uhvaćen od strane rumunske granične policije. Rumunska policija je evidentirala B.J. fotografisanjem, zatim je potpisao dokumenta čiji sadržaj nije razumeo jer nije imao prevodioca, a zatim je ubačen u vozilo i prevezen do srpske granice, gde ga je po pozivu rumunske policije preuzela srpska granična policija. B.J. nije znao da kaže u kom gradu je dobio presudu prekršajnog suda, kao ni gde je platio novčanu kaznu za prekršaj zbog koga je procesuiran u Srbiji (ilegalni prelazak granice). Papir koji je dobio nije imao sa sobom jer ga je uništio.

Službenici APC/CZA su prilikom obilaska centra za azil u Krnjači 01. avgusta razgovarali sa S.D. (16) i R.R. (16) iz Avganistana koji su 27. jula pokušali da uđu u Rumuniju, ali su vraćeni od strane rumunske policije čim su prešli granicu, bez nasilja. Isto iskustvo je imao i H.N. (22, Avganistan) koji je početkom jula uspeo da pređe granicu sa Rumunijom, ali ga je rumunska policija odmah uhvatila i vratila u Srbiju, takođe bez nasilja.

Tokom razgovora sa W.K.A. (19, Avganistan) u Subotici 02. avgusta službenici APC/CZA saznaju kako je 30. jula grupa od 29 migranata (uključujući i jednog maloletnika) ilegalno deportovana sa rumunske teritorije od strane rumunske granične policije. Čitava grupa je ušla na teritoriju Rumunije iz Srbije kod mesta Međa. Rumunska policija je evidentirala migrante tako što ih je fotografisala sa tablama na kojima su pisala njihova imena. Tokom događaja nije bilo komunikacije sa policijom a istim licima nije bilo omogućeno da traž azila. Rumunska policija je potom pozvala srpsku graničnu policiju i predala grupu migranata. Srpska policija nije procesuirala ovu grupu, a oni su se vratili u dve grupe, u kamp u Kikindi i na otvorenu lokaciju u Subotici.

Push back srpske policije u Makedoniju

Na otvorenoj lokaciji u blizini graničnog prelaza Horgoš koju su službenici APC/CZA obišli 01. avgusta 2019. boravi oko 20 izbeglica, mahom iz Avganistana. Pokušaji prelaska granice sa Mađarskom sa ove lokacije su svakodnevni.

S.M. (22, Avganistan) je službenicima APC/CZA ispričao o push back-u koji je doživeo od pripadnika srpske policije kada je pokušao da uđe u Srbiju iz Makedonije. Pri prvom pokušaju prelaska koji se dogodio 20. jula, srpski policajac ga je udario palicom po leđima i rekao mu da se vrati u Makedoniju. U narednom pokušaju koji se desio kasnije istog dana uspešno je prešao na teritoriju Srbije bez prisustva srpske policije. U Srbiji boravi 11 dana, a od toga je 5 dana proveo u kampu u Bujanovcu.

Službenici KIRS-a izbacili čitavu porodicu iz kampa u Šidu zbog incidenta jednog člana porodice

Tokom razgovora sa izbeglicama u kampu u Šidu i pružanja pravnih informacija i psihološke podrške, službenicima APC/CZA se obraća F.M. (39) kako bi se požalila na probleme koje trenutno ima u kampu, te nas je zamolila da sačekamo i njenog muža koji je negde u blizini jer spava na otvorenom. Kako saznajemo, njen muž H.H. (39) se pre 10 dana (20. jula) nakon što se napio, posvađao sa nekim migrantima u kampu i sa službenicima KIRS-a, vikao je i u jednom momentu je razbio prozor svojom rukom. Nakon toga, službenici KIRS-a izbacuju iz kampa celu porodicu, odnosno njega, njegovu ženu F.M. i njihovog sina od šest i po godina. Kako supružnici opisuju, izbačeni su rano ujutro, a u večernjim satima KIRS je primio nazad ženu i sina, ali je muž ostavljen napolju. H.H. navodi da spava napolju, još uvek nosi gips na desnoj ruci koju je isekao prilikom razbijanja prozora. Takođe, F.H. se požalila da za ovaj mesec nisu dobili karticu koja se redovno izdaje za osnovne potrebštine, te ona smatra da nije dobila karticu kao dodatnu kaznu za muževljevo ponašanje.

Diskriminacija izbeglica u Šidu i u Subotici

Diskriminacija izbeglica po različitim osnovama je problem na koji službenici APC/CZA često nailaze u svom radu. Prema navodima migranata sa kojima su službenici APC/CZA razgovarali prilikom obilaska kampa u Šidu, migranti su često izloženi diskriminaciji u radnjama u Šidu kada pokušaju nešto da kupe. Naime, migranti dobijaju keš kartice sa kojima mogu uredno da plaćaju robu, međutim kako B.J. (25, Irak) navodi, u nekim prodavnicama u Šidu prodavci odbijaju da naplate migrantima robu preko ovih keš kartica, iako se sa sigurnošću zna da se roba može platiti sa pomenutom karticom. Prodavci često odbijaju da prodaju robu, izmišljajući izgovore zašto odbijaju karticu.

Prvi znaci diskriminacije izbeglica su vidljivi i u Subotici, gde frizerske radnje odbijaju da šišaju migrante i izbeglice.

Jedan od primera je porodica J. iz Avganistana koja boravi u kampu u Subotici. S.M. (31), G.J. (39) I njihova deca B.J. (10) I M.J. (12) su 22 jula došli u kancelariji APC/CZA da potvrde iste prakse . S.M. potvrđuje nije uspela da dobije šišanje za svoju decu i sebe. Zabrinula se povodom tog problema diskriminacije, te je imala potrebu da istakne da su njeni dečaci čisti, znaju lepo da pričaju srpski, te joj nije jasna ta razlika koja se pravi u odnosu na nju i njenu decu.

Tim APC/CZA radi na identifikovanju i pravilnom adresiranju navedenih problema diskriminacije kroz postojeće mehanizme dostupne po propisima i u individualnim intervencijama u konkretnim slučajevima diskriminacije.

Pogledajte još

Zajedničko saopštenje o ilegalnim proterivanjima duž EU-Balkanske migrantske rute

18.10.2019. – Zajedničko saopštenje Koalicije za zaštitu prava i položaja prisilnih migranata duž evro-balkansih ruta …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *