AzilSrbija Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila
Izmir, 13.02.2016. – Izbeglice i dalje u velikom broju pristižu u EU. Mnoge dolaze preko Turske odakle ih dalje za Europu otpremaju krijum?ari ljudi.
Na trgu Basmane krijum?ari ljudi se sami obra?aju pridošlicama i deklamuju sve detalje o ?amcu koji vozi za Gr?ku. “650 dolara”, kaže jedan mladi? na arapskom s jakim sirijskim naglaskom. Dakle vožnja do EU košta 585 evra. “?amac ve?eras ide za Lezbos. Na njemu ne?e biti više od 35 ljudi, a prevoznik govori ?etiri jezika.”
“Kao prvo ?u te odvesti u jednu ku?u”, nastavlja krijum?ar. “Tamo ?e te pokupiti automobil i odvesti do ?amca. Vožnja traje sat vremena. ?amac sigurno stiže do obale – ako ne, dobi?eš novac nazad.” A onda još dodaje: “Uzmi moj broj telefona. Nazovi me ako imaš pitanja. Bi?u ovde još dva sata.”?ini se da uopšte ne prime?uje moju veliku kameru – ili mu je jednostavno svejedno. Kada je završio sa mnom, odlazi do grupe mladi?a s ruksacima i govori im isto što i meni. Nakon kratkog razgovora odvodi ih u kafi? u kojem ?e verojatno biti sklopljen posao. Drugi krijum?ari sede u parku na drugoj strani ulice i pregovaraju s porodicama koje svu svoju imovinu nose u plasti?nim kesama.
Bekstvo od rata
U Izmiru se još uvek prodaju narandžasti prsluci, jedino što više ne vise ispred radnji. I to je, kao i krijum?arenje ljudi, deo svakodnevnog poslovanja – samo malo manje vidljivo nego do sada.
Nema?ka kancelarka Angela Merkel je u ponedeljak (8.2.) posetila Tursku kako bi razgovarala o izbeglicama koje preko te zemlje dolaze u EU. Broj izbeglica se ne smanjuje ni u ovim otežanim zimskim uslovima.
Uprkos sve ve?em pritisku Brisela i turske policije, samo proteklog meseca je više od 68.000 ljudi tim putem krenulo prema Uniji – prošle godine u istom perodu bilo ih je 5.000. “Evropa može Turskoj dati novac, ali ovo ovde ne?e zaustaviti ni 100 milijardi dolara”, kaže Nedžep Uz, vlasnik malog hotela u gradu ?esme kod Izmira, odakle izbeglice kre?u ka gr?kom Hiosu. “Ti ljudi bježe pred ratom i dolazi?e i dalje sve dok se ratovi ne završe”, kaže Uz i dodaje podignutog prsta: “Seti se mojih re?i kada ponovo do?eš za dve godine i ništa se nije promenilo.”
“Ne radim ništa loše”
Kada izbeglice plate krijum?arima za prevoz, odvoze ih na sever, u blizinu grada Ajvalika, odakle kre?u ?amci za Lezbos. Druge otpremaju za ?esme, gde stotine ljudi ?eka na bolje vremenske uslove za prelazak do Hiosa.
Ako je more nemirno, hotel je pun gostiju. On napla?uje 10 dolara po osobi ili 60 dolara po porodici, ali kaže da ?esto pušta ljude da prespavaju besplatno.”Šta da radim? Pustiti majku s troje dece da spava napolju?” Uz pri?a da ga je turska policija ve? više puta uhapsila i pretila zatvaranjem hotela ako i dalje bude davao preno?ište ljudima koji idu za Gr?ku.
“Ako me pošalju u zatvor – neka me pošalju”, kaže ovaj vlasnik hotela i dodaje: “Ali znam da ne radim ništa loše. Krijum?ari ljudi su oni koji izbeglice odvoze tamo… Policija kaže da su to veliki karteli, ali to su grupe ljudi, a ne velika mafija.
Samo ne u domovinu
25-godišnji Iranac Ali zara?uje kre?enjem i ve? dva dana živi u Uzovom hotelu. On je jednom krijum?aru platio 1.000 dolara za mesto u gumenom ?amcu i ?eka da se promeni vetar, kako bi mogao otputovati u Evropu. Kupio je lažne avganistanske dokumente za 100 dolara kako bi prešao granicu na Balkanu, na kojoj propuštaju samo izbeglice iz ratnih podru?ja.
Na pitanje zašto je napustio Iran, Ali podiže majicu i pokazuje ožiljke od stotina udaraca bi?em koje je dobio kao kaznu jer je pio alkohol. “Hteo bih u Nema?ku ili Dansku ili ?ak i u zatvor u Evropi. Svuda, samo ne u Iran.”
Pre nego što je policija prošlog meseca raš?istila ovo podru?je, izbeglice koje su želele za Hios stanovale su u napuštenom apartmanskom naselju, u “German Holiday Village”. Sada moraju platiti smeštaj, a humanitarci iz jedne lokalne organizacije ih snabdevaju jelom, ode?om i ponekad i medicinskom pomo?i.
Ali Jalva?li, direktor humanitarne organizacije, kaže da njegovi aktivisti pokušavaju da ljude odvrate od opasnog puta u Gr?ku. “Teško je uveriti ih u to da je bolje ostati ovde”, pri?a on. “Ali nije dovoljno samo ostati. Problem je na?i posao i stvoriti sebi život u Turskoj. Šta da rade ovde?”
Vra?amo se na trg Basmane u Izmiru. Grupa žena i dece sedi uz ulicu, okruženi torbama. Preko puta je parkiran policijski automobil. Policajci posmatraju tri vozila koja staju i utrpavaju ljude zajedno s prtljagom. U jednom kafi?u u blizini razgovaraju dva muškarca na arapskom.
“Kada kre?emo ve?eras?”, pita jedan.
“U jedan”, odgovara drugi.
“Koliko ih imamo?”
“?etiri.”
·
