AzilSrbija Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila
1.mart -„Slovenačka policija migrantima oduzima novac, a visina kazni zavisi od iznosa koji je kod nekog pronađen. Ako pronađu 120 evra, kazna je 120 eura. Ako pronađu 330 evra, kazna je j 330 eura. U Hrvatsku oni tako bivaju vraćeni bez novčića
Balkanska izbjeglička ruta sve je neprohodnija za izbeglice koje se preko Turske, Grčke i balkanskih zemalja žele domoći Europske unije. Izbeglice iz Sirije i Iraka još uvek mogu putovati organizovano, od Makedonije do Austrije, ali ljudi koji se žele dokopati zapadnoeuropskih zemalja, a dolaze iz Maroka, Alžira i drugih zemalja koje nisu zahvaćene ratom, na putu prema zamišljenom boljem životu doživljavaju pravu kalvariju. U nezavidnom položaju nalaze se i izbeglice iz Afganistana, koje su do juče imale slobodan prolaz do Njemačke. Avganistansko ratište, naime, više se ne smatra aktivnim pa je ljudima s avganistanskim pasošem takođe zatvoren put na zapad.
Blokiranje puta
U određenom broju slučajeva, garancija za prolazak izbjeglicama nije ni sirijski ni irački pasoš, jer u zemljama koje se nalaze na takozvanoj balkanskoj ruti službene vlasti postavljaju trik pitanja i dovoljno je da se pogreši u jednom odgovoru da bi im put bio blokiran. Takođe, naš list dobio je fotografije kazni koje slovenačke vlasti naplaćuju državljanima zemalja koje nisu ugrožene ratom, a koji takođe pokušavaju migrirati. Njima u Sloveniji oduzimaju praktički sav novac koji imaju, jer se smatra da su ilegalno pokušali preći granicu.
U parku kraj beogradske železničke i autobuske stanice proveli smo dva popodneva u želji da razgovaramo s ljudima koji su iz Hrvatske vraćeni u Srbiju. Radi se uglavnom o migrantima iz Alžira i Maroka. Iako se u Beogradu nalazi priličan broj ljudi koji su iz Hrvatske vraćeni jer ih se smatraju ekonomskim migrantima, u parku kod obe stanice, ranije glavnom mestu za okupljanje migranata, danas se mogu videti tek manje grupice od po petero, šestero putnika. Migranata u većem broju tamo nema, jer ih srpska policija rasteruje. Kod onih koji su se tamo zatekli, kao i kod prevodioca s arapskog Željka Cvijanovića, koji radi za jednu od beogradskih humanitarnih organizacija, raspitali smo se o iskustvima migranata vraćenih iz Hrvatske.
– Oni u Beograd dolaze u nameri da tu provedu nekoliko dana, da bi ponovo pokušali preći granice. Njihova iskustva u Srbiji i Hrvatskoj nisu tako dramatična kao ona što iz Grčke i Makedonije. Samo mi se jedan mladić požalio da ga je policija u Hrvatskoj istukla, jer je pokušao krišom ući u voz kojim Sirijci i Iračani putuju do Slavonskog Broda. Najgora situacija na Balkanu je u Bugarskoj, gde spavaju po šumama, u neprestanom begu pred policijom. Iz Bugarske nam je stiglo više ozleđenih migranata, a uglavnom se radi o ozledama koje su zadobili u begu, kaže prevodilac Cvijanović.
Hrvatska ih vratila
Uz pomoć Cvijanovića razgovarali smo sa petoricom mladića iz Maroka i Alžira, koji su se takođe zaputili prema Austriji i Njemačkoj. U prvom pokušaju nisu uspeli prijeći srpsko-hrvatsku granicu.
– Hrvatska policija nas je vratila u Srbiju, a onda smo se provukli i vratili u Beograd. Tu ćemo se odmoriti i ponovo pokušati preći u Hrvatsku, rekli su nam. Na pitanje hoće li pokušati preći uz pomoć krijumčara, odgovorili su da nemaju novca i da će putovati sami, pod okriljem noći.
– Ne nameravamo se vratiti tamo odakle smo krenuli. Pokušavat ćemo sve dok ne uspemo. Želimo naći bolji život, ne želimo živeti kao psi, rekao nam je jedan Marokanac kojeg smo zatekli u beogradskom parku. U glavnom gradu Srbije na ulicama smo videli barem desetak grupa izbeglica, koje besciljno tumaraju. Mnogi od njih pokušaće granicu preći ilegalno.
Ako budu uhvaćeni, čeka ih još jedna deportacija, pri čemu će, ako budu uhvaćeni na primer u Sloveniji, ostati bez novca koji sa sobom nose. Kao što rekosmo, naš list poseduje potvrdu o oduzetim predmetima i kazni koje slovenačka policija naplaćuje onima koje uhvati na svojim granicama. Na jednoj od slovenačkih potvrda o oduzetim predmetima vidljivo je da je slovenačka policija od migranta oduzela 330 evra. Na jednoj od kazni međutim vidi se da je migrantu naplaćena kazna od 460 evra. Drugim rečima, slovenačka policija migrantima oduzima novac, a visina kazni zavisi od iznosa koji je kod nekog pronađen. Pronađu li im 120 evra, kazna će biti 120 evra. Pronađu li im 330 evra, kazna će biti 330 evra. U Hrvatsku oni tako budu vraćeni bez novčića, reklo bi se – legalno opljačkani. Hrvatskoj policiji preostaje da ih prihvati i utvrdi njihov status i pripremi se za daljnje postupanje.
Strah od ispitivanja
Pre dva dana tako je iz Slovenije u Hrvatsku upućen voz u kome je bilo oko stotinu osoba, od kojih pedesetak žena i dece. Po dolasku u Hrvatsku policija ih smešta u dio kampa u Slavonskom Brodu u koji nevladine organizacije nemaju pristupa. Tamo čekaju rešenje svog statusa. Pre dva dana u tom delu kampa nalazila se 241 osoba.
Istovremeno, iz Srbije u Hrvatsku vozovima stiže sve manje izbeglica. Nekih dana njihov broj manji je od dnevnog ograničenja koje je Slovenija odredila kao maksimalnu dnevnu kvotu ljudi koje će propustiti da prođu preko njene teritorije. Dnevna kvota je maksimalno 500 ljudi. Informacija o tome zašto se pušta sve manji broj izbjeglica nema, ali može se zaključiti da se balkanska ruta polako, ali sigurno zatvara za imigrante. Nevladine organizacije javljaju da je među migrantima sve rašireniji strah od ispitivanja koja se provode uz registraciju, jer čak i oni koji beže iz ratom zahvaćene Sirije ili iz Iraka budu vraćeni ukoliko daju samo jedan pogrešan odgovor na pitanja koja im postavlja policija. Ukoliko izbeglice, naprimer, kažu da se žele priključiti porodici, bivaju zaustavljeni. Kao tačan odgovor priznaje se samo: rat, azil, Njemačka.
