Zajedničko rešenje ne postoji, svako pokušava da se spasi kako zna i ume

 izvor: Ve?er (vecer.mk) 

Skoplje, 2. marta – Tenzija na južnoj granici raste iz sata u sat pove?anjem broja izbeglica koji su smešteni u kampu u pograni?nom selu Idomeni i danima su bez elementarnih uslova za život. Granica, odnosno kontrolni  punkt ostaje zatvoren, a raspore?eno je dodatnih sedamsto pripadnika vojske i policije koji treba da oja?aju postoje?e jedinice i da spre?e bilo kakvu eskalaciju situacije i probijanje zaštitne ograde ako se ponovi situacija od ponedeljka.

Trenutno u Idomeniju ima preko deset hiljada izbeglica iz Sirije i Iraka, a mnogi od njih su tamo više od pet dana. Snabdevanje hranom i vodom je otežano kao i pružanje medicinske pomo?i. Jedan od klju?nih problema je smeštaj – stotine, možda hiljade izbeglica provode no?i pod otvorenim nebom. Oni ne kriju nezadovoljstvo i nije isklju?eno da bi se situacija mogla naglo pogoršati i izbiti nemiri.

Situacija na severnoj granici se nije promenila. Srpske vlasti ne propuštaju izbeglice. U izbegli?kom kampu u Tabanovcima ostalo je oko sedam stotina izbeglica iz Avganistana, koje prakti?no nijedna zemlja ne želi da prihvati. U isto vreme u Skoplju, u okviru balkanske turneje u zvani?noj poseti Makedoniji je predsednik Evropskog saveta (EK) Donald Tusk, koji ima tet-a-tet sastanak sa predsednikom ?or?em Ivanovim povodom izbegli?ke krize. Tusk je izjavio da se zalaže za princip otvorenih granica, ali da ?e tako biti je sve manje verovatno, posebno u poslednjih desetak dana kada se ve?ina država ?lanica Unije odlu?ila za jednostrano rešavanje problema.

Tako je Austrija uvela dnevne i mese?ne kvote i primorala druge zemlje na balkanskoj ruti na zatvaranje granica za ilegalne prelazake izbeglica. Broj prelazaka u toku jednog dana je naglo opao, a u ovom trenutku sve zemlje pokušavaju da se otarase oko tri hiljade izbeglica iz Avganistana, koje su iznenada i bez ikakvog objašnjenja postale nepoželjane u EU.

Nema?ka, me?utim, koja je pokušala da upravlja krizom i da prona?e rešenje prihvatljivo za sve zemlje uklju?ene u krizu, polako ali sigurno se distancira i fokusira na sopstvene probleme. Ve? je potpisan sporazum sa Marokom o readmisiji izbeglica za koje je utvr?eno da su se predstavljali lažno kao gra?ani Sirije. Re? je oko deset hiljada ljudi, a možda ?e sli?ni sporazumi biti postignuti i sa Alžirom i Tunisom. Na ovaj na?in, Nema?ka je po?ela da pregovara samostalno, a ne u ime EU, i  odlu?uje o deportaciji izbjeglica i migranata sa svoje teritorije, a ne, na primer, sa teritorije Gr?ke, koja je najviše pogo?ena krizom i suo?ena sa ozbiljnim problemom. Ovaj potez je tako?e u suprotnosti sa svim izjavama kancelarke Merkel, koja je u više navrata osudila jednostrana rešenja za krizu.

Turska, u me?uvremenu, nastavlja svoju strategiju i plan. Obe?ana pomo? od tri milijarde evra za oko dva i po miliona izbeglica, koje su na njenoj teritoriji, nije pla?ena. Zato Turska još uvek ne dozvoljava NATO brodovima da patroliraju demilitarizovanom zonom u vodama Egejskog mora i na granici sa Gr?kom. Kada je avion nema?kog ministra odbrane morao da promeni trasu zbog zabrane leta u turskom vazdušnom prostoru, u Ankaru je pozvan i vice admiral Klajn, komandant NATO flote u regionu, da se utvrde oblasti u kojima brodovi mogu da se kre?e i patroliraju.

Tu je problem sa Gr?kom, gde ?e, ako granice budu zatvorene do kraja meseca, ostati zarobljeno više od sto hiljada izbeglica i migranata. Gr?ke vlasti uporno guraju izbeglice i migrante do granice sa našom zemljom i pokušaju da postavljaju uslove. Do sada je Gr?koj odobreno više od petsto miliona evra za upravljanje izbegli?kom krizom i izgradnju centara za registraciju i prihvatanje, što su tamošnje vlasti uporno odugovla?e.

Ostaje da se vidi da li ?e EU i Tusk uspeti da prona?u rešenje pre 7. marta, kada treba da se održi sastanak EU sa Turskom i samit EU o izbegli?koj krizi.

(O.CH.)