Početna / AKTUELNO / NAJNOVIJE / Godišnji izveštaj Evropske kancelarije za podršku azilu o stanju azila u EU u 2018. godini

Godišnji izveštaj Evropske kancelarije za podršku azilu o stanju azila u EU u 2018. godini

Izvor: EASO  Foto: EASO

Brisel, 25. jun 2019. – Evropska kancelarija za podršku azilu (EASO) objavila je godišnji izveštaj o stanju azila u Evropskoj uniji.

Cilj godišnjeg izveštaja o stanju azila u Evropskoj uniji je da pruži sveobuhvatan pregled situacije vezane za azilnu proceduru u EU (uključujući informacije o Norveškoj, Švajcarskoj, Lihtenštajnu i Islandu, u daljem tekstu EU+), kao i da opiše i analizira kretanje podnosilaca zahteva za međunarodnu zaštitu, glavne pomake u zakonodavstvu, sudskoj praksi i politikama na nivou EU kao i na nacionalnom nivou, kao i da izvesti o funkcionisanju Zajedničkog evropskog sistema azila (CEAS) u praksi.

Godišnji izveštaj EASO-a pokriva period od 1. januara do 31. decembra 2018. godine, ali takođe obihvata i najnovija relevantna dostignuća u godini u kojoj je napisan.

Statistički podaci o prvostepenim i drugostepenim odlukama u azilnoj proceduri

Tokom 2018. godine, podneto je ukupno 664.480 zahteva za međunarodnu zaštitu u zemljama EU+, što predstavlja smanjenje od 10% u broju zahteva koje se beleži već treću godinu zaredom. Približno 9% svih prijava uključilo je aplikante koji su ponovo podnosili zahtev za azil. Broj prijava podnetih u EU + sličan je broju podnetih zahteva u 2014. godini, kada je podneto 662.165 prijava. Važno je napomenuti da, iako je broj novih aplikacija bio  stabilan tokom 2018. godine, relativna stabilnost na nivou EU + zapravo podrazumeva ozbiljne razlike na nivou država članica i na nivou zemalja porekla aplikanata. Pritisak migracija na spoljnim granicama EU je smanjen već treću godinu zaredom. Zabeležen je porast u broju otkrivanja migranata na ruti koja ide preko zapadnog Mediterana, što je približno jednako broju otkrivenih pokušaja prelazaka i na istočnoj mediteranskoj ruti (oko 57.000 migranata po ruti). Što se tiče zemalja porekla aplikanata, Sirija (13%), Avganistan i Irak (po 7%) bile su tri glavne zemlje porekla tražilaca međunarodne zaštite u EU +, zajedno čineći više od četvrtine svih podnosilaca zahteva za azil u 2018. godini (27% od ukupnog broja).

U 2018. godini, zemlje EU+ su donele 601.525 odluka u prvom stepenu, što predstavlja smanjenje od 39% u odnosu na 2017. Tako je, za razliku od prošle godine, podneto više novih zahteva nego što je doneto odluka, što podrazumeva i neke implikacije na određeni broj zahteva koji su još uvek u prvostepenoj proceduri. Najveći broj odluka (367.310, ili 61%) bile su negativne, što znači da tražioci azila nisu dobili nikakvu zaštitu. 234.220 odluka je bilo pozitivno; od tog broja, većina tražilaca azila je dobila status izbeglice (129.685 ili 55% svih pozitivnih odluka), a manji deo je dobio supsidijarnu zaštitu (63.100 ili 27%) ili humanitarnu zaštitu (41.430 ili 18%). Iako je ukupno doneto manje pozitivnih odluka u odnosu na prošlu godinu, ove godine je većim brojem pozitivnih odluka dodeljen izbeglički status. Samo u 2018. godini, zemlje EU + donele su 314.915 odluka na drugoj ili višoj instanci, što je uvećanje od 9% u odnosu na 2017. Primetan je trend povećanog broja konačnih odluka koje se donesu svake godine. Ovo uvećanje je primetno od 2014. godine. Štaviše, najveći deo konačnih odluka u 2018. je podrazumevao neki oblik zaštite: stopa priznavanja za odluke donete na poslednjoj instanci je iznosila 37%, što je povećanje u odnosu na 33% koliko je zabeleženo u 2017. godini. Stopa priznavanja odluka u finalnoj instanci je bila za 2% niža nego na prvoj instanci. Što se tiče ishoda samih odluka, procenat konačnih pozitivnih odluka kojima je dodeljen status izbeglice je nešto viši (36% svih pozitivnih odluka) od broja odluka kojima se dodeljuje supsidijarna zaštita (33%) ili humanitarna zaštita (31%).

Glavni problemi koji su istaknuti u izveštaju

Izveštaj posebno ističe dva važna pitanja – uslovi života u izbegličkim kampovima na grčkim ostrvima i pristup teritoriji zemalja članica EU+ za migrante koji su spašeni na Sredozemnom moru. Pored ova dva problema, u izveštaju je izražena zabrinutost u pogledu pristupanja proceduri azila, pristupa informacijama, pravnog zastupanja i prevođenja, zatim u pogledu vođenja posebnih postupaka, kašnjenja u azilnim procedurama, uslovima prijema, de facto pritvaranja i slobode kretanja, zaštite ugroženih kategorija izbeglica i integracije.

Situacija u Mađarskoj takođe je obrađena u ovom izveštaju. Naglašeni su slučajevi push back-ova duž mađarsko-srpske granice, a korišćenje tranzitne zone opisano je kao ozbiljno ograničavanje pristupa azilnoj proceduri, ograničavanje slobode kretanja i de facto pritvaranje migranata. Novi zakon koji je usvojen u Mađarskoj je takođe kritikovan zbog ograničavanja koje nameće nevladinim organizacijama u pružanju podrške tražiocima azila, a takođe je adresirana i činjenica da su svi novi zahtevi za azil oglašeni neprihvatljivim. Izveštaj je takođe ukazao i na nedostatak podrške procesu integracije od strane mađarske vlade.

U izveštaju se takođe navode i slučajevi push back-ova koje je vršila Hrvatska, a izveštaj je pokrenuo i pitanja nedostatka usluge prevođenja na određenim jezicima i kašnjenja u prvostepenim odlukama.

Kompletan izveštaj Evropske kancelarije za podršku azilu možete pročitati ovde.

Pogledajte još

Zatvoren najveći migrantski centar u Evropi — kako će to uticati na Srbiju

Izvor: RTS Beograd, 11. jul 2019. – Ministar unutrašnjih poslova Italije Mateo Salvini zatvorio je …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *