AzilSrbija Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila
Izvor: RTS
Video: RTS
Beograd, 7. novembar 2023. godine– Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila kaže za RTS da problem krijumčarskih bandi i njihovih međusobnih sukoba u Srbiji traje godinama, a da su u konflikt uključeni i srpski državljani. Vidi direktnu vezu između mađarske politike podizanja ograde na granici sa Srbijom i jačanja uticaja krijumčarskih organizacija. Kaže, međutim, da ne postoji spona između novog talasa migracija i terorističkih napada u Evropi.
Policija Srbije je na teritoriji Pirota, Kikinde, Subotice i Sombora 6. novembra pronašla 165 iregularnih migranata. Pronađen je i okvir od automatske puške sa 30 metaka, a oduzeta su i tri vozila i manja suma novca.
Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, kaže da na severu zemlje postoji “rat između krijumčarskih bandi” i da je problem prisutan dugi niz godina. Navodi da je sukob kulminirao krajem 2022. i početkom 2023. godine, kroz oružane sukobe grupa.
“Radi se o organizovanim bandama koje nisu sačinjene isključivo od predstavnika iz migrantske populacije kriminalaca, već se radi i o onim grupama u koje su uključeni i naši građani. Oni prebacuju ljude preko granice i uzimaju ogroman novac”, kaže Đurović.
Đurović: Politika zida pogrešna
Ističe da se sukobi krijumčarskih grupa odvijaju duž granica Srbije sa Mađarskom, Hrvatskom i Rumunijom, te da je njihov cilj kontrolisanje teritorije. Đurović primećuje i direktnu vezu između mađarske politike podizanja ograde na granici sa Srbijom i jačanja krijumčarskih grupa.
“Tako je od 2015. godine, kada je ograda podignuta, i od tada izbeglice i imigranti hrle u ruke onih koji im obezbeđuju ponovni pokušaj prelaska granica”, navodi Đurović.
Ističe i da je suštinski cilj migranata nepromenjen, većina želi u neku od zemalja Evropske unije (EU).
Đurović navodi da je većina izbeglica iz Avganistana i Sirije, a da im je Srbija poslednja granica, ili predvorje, ka EU. Mnogi od njih pomoć pronalaze upravo u Centru za tražioce azila.
“Ljudi žele da dođu do nas i da se poslednjim naporima – uz plaćanje krijumčarima – domognu EU. Mnogi su dezorijentisani i dezinformisani”, ističe Đurović.
Ne postoji veza između terorističkih napada i najnovijeg talasa migracija
Radoš Đurović smatra da teroristički napadi u Evropi nemaju uzrok u najskorijem talasu migracija, ali i sa sukobom na Bliskom istoku.
Kako kaže, izbeglice iz Gaze teško da mogu da se domognu obala Evrope, osim ako Egipat ne povuče svoje barijere i dopusti ljudima da izađu iz Pojasa Gaze.
“Teško je zamisliti da izbeglice idu kroz Izrael. Međutim, ukoliko ceo Bliski istok uđe u konflikt, možemo da očekujemo i novi priliv izbeglica, pre svega u Turskoj. Dešavanja iz Belgije i Francuske nisu ista. Reč je o prvoj, drugoj ili trećoj generaciji migranata. Mnogi od njih su državljani tih zemalja”, kaže Đurović.
On kaže da se većina država članica EU služi populističkim ili kratkoročnim ciljevima u nameri da zaustave proces koji je svevremen. Kako ističe, ni terorizam ne dolazi od migracija, navodeći da su terorističke grupe mnogo ozbiljnije organizovane.
Bezbednosna situacija u regionu- politika ne odgovara prirodi migracija
Radoš Đurović kaže da bezbednosna situacija u regionu nije idealna. Slovenija je pojačala bezbednosne mere na graničnim prelazima. Austrija i Bosna i Hercegovina su (BiH) unutrašnje mere podigle na viši nivo.
“Za mene su to kratkororčni i politički ciljevi. Oni ni na koji način ne vrše uticaj na migraciju”, ističe Đurović.
Kaže i da se migracija “ne odvija” preko graničnog prelaza. Đurović kaže da je Mađarska pokušala da opravda svoju politiku podizanja ograda prema Srbiji, i do sada potrošenu jednu i po milijardu evra, dok su rezultati izostali i ne odgovaraju prirodi migracije.
