четвртак, 25. април 2024.
srsren
Početna / PRESS / MI U MEDIJIMA / Dan izbeglica – svega 6 dodeljenih zaštita do juna u Srbiji

Dan izbeglica – svega 6 dodeljenih zaštita do juna u Srbiji

Srbija obeležava Dan izbeglica sa mnogim izazovima u pogledu zaštite izbeglica koje dolaze iz različitih žarišta i na koje se odnose različiti režimi zaštite, ali i sa prilikom da uredi njihov prihvat i zaštitu dok su u Srbiji. Sve u cilju kako bi izgradila sistem koji bi mogao da izdrži stalni priliv novih izbeglih lica, ali i moguće nepredviđene situacije u pogledu njihovog zaglavljivanja i ostanka u zemlji na kraće ili duže vreme.

1. Najveći broj izbeglih u Srbiji je i dalje u neregulisanom pravnom statusu, ne zna se ko zaslužuje izbegličku zaštitu, a ko ne. Pristup važnim pravnim informacijama i besplatnoj pravnoj pomoći izbeglima je značajno otežan.  Od preko 30 000 ljudi koji su procenama centra ušli u zemlju ove godine, svega 440 lica uspelo da izrazi nameru za azil do maja, obavljeno je svega 30 saslušanja i dodeljeno svega 1 izbeglička zaštita i 5 subsidijarnih zaštita u istom periodu, ostali izbegli su bili pravno nevidljivi za naše institucije. Zbog toga institucije i lokalne vlasti imaju problema kako koga da tretiraju i koja prava i obaveze ima koja kategorija izbeglih lica dok se nalazi u našoj zemlji.

U ovom trenutku, po procenama centra, između 150 i 250 izbeglih ljudi dnevno ulazi u zemlju iz pravca Bugarske, Makedonije i sa Kosova. Od početka godine preko 30 000 izbeglih ušlo je u zemlju, što je ipak manje u odnosu na isti period prošle godine, kada je oko 50 000 ljudi prošlo kroz Srbiju u prvoj polovini godine. Tome je doprinela i aerodromska migracija i korišćenje bezviznog režima sa Tunisom, Burundijem i Indijom.

Najveći broj izbeglih u Srbiji je i dalje iz Avganistana, a izbegli dolaze još iz Burundija, Irana, Pakistana, Iraka, Kube i dr. zemalja.

Sirijske izbeglice nam više dolaze nego lane, što je posledica situacije u Turskoj. Antimigrantsko raspoloženje, smanjivanje programa podrške i zemljotres koji je stvorio humanitarnu krizu u turskim istočnim provincijama koje su imale više od 1.9 miliona izbeglica, dovode do sve većih izazova za izbeglice da ostanu i žive u Turskoj. Po napuštanju Turske oni se kreću rutama preko Balkana i Srbije prema EU. Još uvek se ne radi o dramatičnim brojkama.

U ovoj godini zaključno sa 1. junom, preko 36 500 Ukrajinaca je ušlo u Srbiju, a boravak je prijavilo njih 7437. Što se tiče ruskih državljana, njih između 30 000 i 40 000 živi u ovom trenutku u Srbiji. Ukrajinci imaju pravo na privremenu zaštitu dok državljani Ruske Federacije pokušavaju da svoj status u Srbiji reše dominantno van postupka azila.

2. Faktička guranja (pushbacks – pušbekovi) izbeglih ljudi iz susednih zemalja EU nazad u Srbiju se nastavljaju, a ti ljudi onda kod nas hrle u ruke krijumčara koji im uz novac i veliki rizik po život omogućavaju da granice ponovo pređu i nastave svoj put dalje u dubinu EU. Apsurdno, politika pushbacka i mađarske ograde podstiče i razvija krijumčarenje ljudi u Srbiji time što ljude vraća nazad u Srbiju jer ne rešava finalno pitanja njihovog položaja ili povratka.

3. Naš sistem trenutno zadovoljava kratkotrajne humanitarne potrebe izbeglih, ali nema kapaciteta za održiv prihvat većeg broja izbeglica ukoliko bi oni ostali u Srbiji da zaglavljeni žive ovde i ukoliko ne bi uspeli da nastave dalje i pređu u EU.

Mi imamo između 5000 i 6000  kreveta u kampovima, ali upitno je da li bi pored urgentnog smeštaja sistem mogao da omogući efikasan postupak azila, socijalnu, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i integraciju za isti broj ljudi. Institucije su ležerne i očekuju da ti ljudi prođu dalje, niko ne veruje da je moguće da izbegli ovde i ostanu (bilo zaglavljeni bilo gurnuti nazad iz susednih EU zemalja).

Ne možemo očekivati da EU pokriva tekuće troškove prihvata izbeglih u nedogled, moramo sami da gradimo kapacitete za nepredviđen scenario da ljudi ostanu ovde zaglavljeni neko možda i duže vreme.

4. Nažalost ne možemo govoriti o održivoj integraciji Jako mali broj ljudi uspe da zatraži azil, a svega nekoliko desetina godišnje uspe da azil i dobije (svega 30 ljudi u 2022, i svega 6 ljudi do juna u 2023). Ljudi koji traže azil mogu da rade tek posle 9 meseci od podnošenja zahteva za azil. Izbeglice imaju problema da plate boravak u privatnom smeštaju, da dobiju i plate radne dozvole, da pokriju osnovne životne troškove, da ostvare zdravstvenu zaštitu u lokalnim domovima zdravlja, da ostvare socijalne kontakte i da se integrišu u lokalnu zajednicu. Bez intervencije i pomoći našeg Centra i još svega nekoliko malih organizacija to je gotovo nemoguće da urade sami.

Integracija je jedino  uspešna u slučaju ukrajinskih izbeglica i to je u njihovom slučaju direktno povezano sa činjenicom:

  1. da mogu da rade odmah po dobijanju privremene zaštite i onda žive u lokalnim sredinama, a ne u izolovanom kampovima;
  2. da govore sličan slovenski jezik i brzo uče srpski;
  3. da izgledaju kao mi i imaju slične navike;
  4. da imaju često prijatelje ili rodbinu u lokalnoj sredini, koji su podrška;
  5. što im naš Centar pruža pravnu i integracijsku podršku.

Izbeglice iz Ukrajine se pak suočavaju sa problemima da dobiju relevantne informacije i da dobiju privremenu zaštitu kao i da sami ostvare zagarantovana prava, pre svega pravo na zdravstvenu zaštitu.

 

 

Pogledajte još

Prvi srpski pasoši za izbeglice

Izvor: APC Foto: APC Beograd, 15. april 2024. god– Danas, vlasti Srbije uručile su prvi …