четвртак, 20. јун 2024.
sren
Početna / PRESS / MI U MEDIJIMA / Da li su (i zašto) migranti u Srbiji sukobljeni?

Da li su (i zašto) migranti u Srbiji sukobljeni?

Izvor: Nova S, APC

Video: Nova S

 

Beograd, 26. jun 2023– U poslednjih nedelju dana dogodilo se nekoliko incidenata u kojima su učestvovali migranti. Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila posebno naglašava vulnerabilnost izbegličke populacije, koja je u ovoj situaciji zapravo žrtva. APC takođe ističe da je krijumčarenje jako razvijeno.

U ovim sukobima su grupe koje okupljaju većinom naše kriminalce i pojedince iz redova migranata. Zapravo, to su najčešće sukobi između krijumčarskih grupa.

Izuzetno je učestalo nasilno vraćanje nazad u Srbiju izbeglih koji pokušavaju da se domognu zemalja EU. Svaki pushback, kao i politika mađarske ograde, izbeglice gura direktno u ruke krijumčara. Kada ljude gurnete nazad u Srbiju, nekoliko metara od ograde, vi ih niste vratili u Siriju ili Avganistan, oni nemaju kud, moraju ponovo da pokušaju.

U Srbiji ne mogu da dobiju ni pristojan smeštaj, ni efikasnu azilnu proceduru. Jasno im je da nema šanse da ostanu u Srbiji. Ogromna je potražnja za krijumčarima, jer oni omogućuju ljudima da pređu granicu sa EU. Nekada je potrebno više puta, ali na kraju svi uspeju.

Oružje u obračunima je sigurno nabavljeno na domaćem sivom tržištu, što je pokazatelj organizovanih grupa, a ne pojedinaca. Ovde su migranti u najnižim ešalonima tih kriminalnih grupa, koje se sukobljavaju za teritoriju sa koje će da krijumčare ljude.

Ono što se vidi na terenu je neefikasnost lokalnih sistema, otežan pristup smeštaju, a posebno na severu zemlje. Takođe, postoji narativ gde izbeglice pokušavaju da se predstave kao potencijalna pretnja, odnosno generalizacija. Zapravo, izbeglice su te koje su najranjivije i najosetljivije.

Takođe, Frontex se nalazi na srpsko-bugarskoj i srpsko-mađarskoj granici. Ipak, kako navode iz APC-a, ne vidi se da je njihovim prisustvom rešeno pitanje ulazaka ljudi iz Bugarske, odakle oni redovno ulaze, u broju između 150 i 250 dnevno. Ni readmisija iz Srbije prema Bugarskoj nije efikasna.

Sa druge strane, Frontex na severu, takođe ne predstavlja odlučujući faktor u zaustavljanju pushbackova, koji se dešavaju svakodnevno.

Održani su i sastanci sa predstavnicima savetodavnog Foruma Frontexa pre dve nedelje. Službenici Frontexa prisutni su na terenu samo u pratnji naše policije, a nekada traže i prevodioce od Doktora bez granica.

Oni nisu prisutni kada se izbegli prebacuju sa severa na jug Srbije, u Preševo. Te prisilne relokacije su postale mesečna praksa.

Svi koji su gurnuti imaju problema da pristupe relevantnim informacijama i postupku azila. Ako i dobiju smeštaj u kampovima, onda po pravilu bivaju pravno bez statusa i pravno nevidljivi.

Bez naše stručne pravne pomoći i pomoći još jedva nekoliko organizacija, nema govora da ti ljudi mogu da traže i ostvare pravo na azil.

Od početka godine do juna, statistike su: 550 namera za azil, 35 saslušanja, 6 zaštita, a od toga svega jedno utočište.

I dalje su najzastupljeniji izbegli iz Avganistana, Sirije, Kube, Burundija, Irana, Iraka i Severne Afrike.

Po procenama APC-a, do 1. juna preko 30.000 ljudi ušlo je u našu zemlju.

Pogledajte još

Prvi srpski pasoši za izbeglice

Izvor: APC Foto: APC Beograd, 15. april 2024. god– Danas, vlasti Srbije uručile su prvi …