AzilSrbija Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila
Izvor: RTS
Audio: RTS
Foto: Getty Images
Beograd, 18. septembar 2023-U emisiji RTS-a pod nazivom Uhvati dan, gost je bio Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
Đurović pojašnjava da zbog pushbackova sa mađarske strane jača i enormno krijumčarenje, i da bi svi ti ljudi prošli dalje oni koriste usluge krijumčara koje im nude uz veliku naknadu i te grupe toliko jačaju da sredinom prošle godine, a intenzivno ove godine dolazi do njihovih sukoba. Ti sukobi su postojali i ranije, navodi on, ali ovi sukobi sada podrazumevaju korišćenje vatrenog oružja.
On još ističe i da su migranti kriminalci samo najniži sloj u tim složenim strukturama krijumčarenja, a one su i regionalne i nacionalne. Te grupe se sukobljavaju za teritoriju. U tim slučajevima je eskalacija, posebno u pograničnim područjima, na severu i prema našim podacima preko 10 ljudi je stradalo, kriminalaca migranata, oni su usmereni jedni na druge, tako da naši građani nisu u fokusu njihove pažnje, kako govori Đurović.
Naglašava i da krijumčarenje postoji još od 2015. godine i da je ono vezano sa mađarskom ogradom, odnosno zidom. Kada su Mađari podigli zid prema Srbiji, celom dužinom naše granice i otkad su počeli te ljude koji hoće da traže azil kod njih vraćaju nazad u Srbiju, samim tim potrebno je tim izbeglim ljudima neko da ih prebaci dalje i tada se stvara i jača krijumčarenje koje svoj vrhunac doživljava krajem prošle i ove godine, priča Đurović.
Đurović navodi da se pravne procedure, odnosno sporazum o readmisiji koji naša zemlja ima sa Mađarskom, ali i EU, uopšte ne poštuje. Mađari ih prosto izguraju uz upotrebu sile na srpsku teritoriju.
On smatra da je ovakvo ponašanje za Evropu u 21. veku nešto neprihvatljivo.
Đurović objašnjava da krijumčari zarađuju ogroman novac, jer je jednog čoveka moguće krijumčariti beskonačan broj puta, za razliku od droge ili oružja.
Naši ljudi nekada u to krijumčarenje budu uključeni kao vozači, logističari ili obezbeđuju smeštaj. Uključivanje naših građana zbog količine profita koji mogu da dobiju stvara dodatan problem za naše institucije i organe reda, mišljenja je Đurović.
On naglašava i da se granica migracije nikada ne može kontrolisati samo sa jedne strane, što je zlatno pravilo. Mora da postoji preko-granična saradnja i solidarnost, poštovanje procedura.
Ono što prikazuje svu iluzornost mađarske ograde, koja se promoviše kao uspešan koncept širom Evrope, jeste da nijedan čovek ovde nije ostao zaglavljen. Pre ili kasnije, uz pomoć krijumčara, svi oni završe dalje, govori Đurović.
Đurović navodi da ako se za ljude obezbedi smeštajni kapacitet, znači da smo ih time istrgli iz ruku krijumčara i uspostavili kontrolu. Dodaje da bez toga nema kontrole na terenu.
On još naglašava i da izbeglice žele da budu vidljive i registrovane, jer svako želi da bude zaštićen, kako Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila vidi i na terenu.
Alarmantna situacija je i na jugu u vidu nasilja krijumčara, govori Đurović. Kako objašnjava, bande kriminalaca sa oružjem presreću izbeglice koje pešače i silom ih primoravaju da se njima povinuju. Ko im se odupre, izložen je nasilju, a među njima ima čak i maloletnika.
Država mora da reaguje i odvaja sredstva za ovo pitanje, da povećava kapacitete, kao i da tražimo rešenje u razgovoru sa EU, smatra Đurović.
Radio emisiju možete poslušati:
