Berlin izbeglicama nudi 1.200 evra da odu

Frankfurt, Hajdelberg, 7. mart – Premda nema?ki desni?arski politi?ari i mnogi me?unarodni mediji i dalje isti?u da Angela Merkel vodi liberalnu migrantsku politiku, ova izborna godina u Nema?koj dokaza?e mnogo jasnije da kancelarka više nije „izbegli?ka majka Tereza”. Ne samo da je Merkelova svojim ministrima i državnim službenicima naložila da budu što efikasniji u deportovanju svih onih koji nisu dobili azil u Nema?koj ve? je protekle srede po?eo program davanja najmanje 1.200 evra svakom tražiocu azila kojem još nije obra?en zahtev, a želi da ga povu?e i dobrovoljno se vrati u svoju domovinu.

Nema?ka Savezna služba za migracije i izbeglice (BAMF), u saradnji sa Me?unarodnom organizacijom za migracije, pokrenula je ovaj program finansijskog nagra?ivanja tražilaca azila, pri ?emu je za ove isplate izdvojeno oko 40 miliona evra.

„U 2016. se oko 55.000 ljudi dobrovoljno vratilo u svoje domovine, što je porast u odnosu na godinu pre (kada se vratilo oko 35.000). Sada imamo dobre uslove sa našim dodatnim budžetom (za još jedno pove?anje dobrovoljnih povrataka)”, isti?e u razgovorima za nema?ke medije Juta Kort, šefica BAMF-a.

U protekle dve godine u Nema?ku je bez papira došlo 1,17 miliona ljudi, a BAMF se bori sa svojim poprili?no sporim odlu?ivanjem o podnetim zahtevima za azil, pa tako još nije obra?eno oko 430.000 zahteva. Kako bi bar deo tražilaca azila motivisali da odu i pre nego što (ne) dobiju azil, Nema?ka je osmislila finansijsku šemu po kojoj ?e svaka novopridošlica starija od 12 godina dobiti 1.200 evra ukoliko povu?e svoj zahtev i dobrovoljno ode iz Nema?ke. Onima kojima je zahtev ve? odbijen nudi se 800 evra ukoliko se na tu odluku ne žale sudu i odu dobrovoljno. Za dobrovoljni odlazak, porodicama od pet i više ?lanova na osnovnu sumu nudi se i dodatnih 500 evra za svakog ?lana porodice, uklju?uju?i i decu mla?u od 12 godina. Novac se nudi ?ak i onima koji ve? godinama žive u Nema?koj sa svojevrsnom privremenom dozvolom za boravak, iako nemaju uslove za azil.

„Za one koji nemaju šanse da ostanu u Nema?koj, dobrovoljni odlazak je bolja opcija od deportacije”, rekao je ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer, misle?i na državljane zemalja kao što su Maroko, Tunis i Alžir.

Me?utim, ovaj program ima i izvesna ograni?enja, pa tako ovu finansijsku „motivaciju” ne mogu da dobiju oni koji imaju sopstvena sredstva, potom Sirijci, jer im je zemlja u ratu, ali i državljani pojedinih zemalja, poput zemalja zapadnog Balkana.

Iako se ?ini da su ove finansijske isplate o?ajani?ki pokušaj nema?ke vlade da smanji broj izbeglica, zapravo je novac koji ?e ljudima dati kroz ovaj program znatno manji od troškova koje snosi kada ih na silu deportuje. S druge strane, pitanje je koliko ?e zaista ovaj novac motivisati migrante, koji su došli sa Bliskog istoka i iz severne Afrike, budu?i da upravo analiza BAMF-a ukazuje da je svaka ova izbeglica na putu do Nema?ke bila 35 dana, potrošivši oko 7.100 evra.

Ovaj program naišao je na oštre kritike humanitarnih organizacija, me?u kojima i organizacije Dijakonije, koja je pod okriljen nema?kih protestantskih crkva. Stru?njak ove organizacije Ditrih Ekeberg smatra da novac koji se daje izbeglicama predstavlja svojevrsne „gubi se” bonuse, te da postoji „neverovatna koli?ina politi?kog pritiska” da se što ve?i broj ljudi usmeri ka dobrovoljnom odlasku.

„Smatram da je ovaj propis posebno sporan jer je napravljen tako da spre?i tražioce azila da se na odbijene zahteve žale sudu”, rekao je Ekeberg za radio Doj?landrundfunk, dodaju?i da ovi „gubi se” bonusi samo situaciju sa izbeglicama otežavaju, jer podgrevaju predrasude o migrantima i izbeglicama.

On isti?e da ova inicijativa zapravo nema cilj da pomogne ljudima da se reintegrišu u sopstvenu zemlju porekla, ve? samo da se Nema?ka otarasi izbeglica.

Na „meti” ovog programa su uglavnom državljani afri?kih zemalja, ali i mnogih bliskoisto?nih, me?u kojima je najviše Avganistanaca. Da ostanu u Nema?koj ne?e im pomo?i ni ako su u Nema?koj biti žrtve nekog rasisti?kog napada, budu?i da je vlada odbila predlog levo orijentisane opozicije da izbeglice napadnute od nema?kih desni?arskih ekstremista uživaju zaštitu države i dobiju bar privremenu dozvolu boravka. Nema?ka pokrajina Brandenburg je, me?utim, odlu?ila da napadnute migrante, koji nisu dobili azil, ne deportuje bar dok ne pro?e istraga i sudski proces protiv njihovih napada?a, ?ime želi da pokaže napada?ima da njihovi napadi imaju suprotni efekat od željenog.

Bez obzira na odluku Brandenburga, savezna vlada nastoji da pooštri svoju politiku, pri ?emu ?e na rešavanje izbegli?ke krize Nema?ka i ove, baš kao i prošle godine, potrošiti više od 21 milijarde evra. Posle decembarskog teroristi?kog napada na boži?ni vašar u Berlinu, koji je izveo Tunišanin kojeg nema?ke vlasti nisu uspele da deportuju, ministar De Mezijer jer predložio mnoge mere, me?u kojima je osnivanje saveznih centara za deportacije u blizini velikih aerodroma i stavljanje elektronske nanogvice za pra?enje kretanja svakog migranta za kojeg se sumnja da ima veze sa teroristi?kim organizacijama. Osim toga, te sumnjive osobe sada ?e mo?i da budu lakše deportovane, jer je to odobrio Evropski sud pravde.

http://www.politika.rs