Početna / PRESS / MI U MEDIJIMA / Zemlje na ‘Balkanskoj ruti’ spremaju se za izbeglice koje beže pred talibanima.

Zemlje na ‘Balkanskoj ruti’ spremaju se za izbeglice koje beže pred talibanima.

Izvor: Radio Slobodna Evropa

Đurović: Srbiji potrebni dugoročni planovi za upravljanje migracijama.

Beograd, 17.08.2021. – Radoš Đurović iz beogradskog nevladinog Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila kaže da je teško proceniti da li će situacija u Avganistanu pokrenuti veći izbeglički talas, ali i da je sigurno da će se tamošnja dešavanja odraziti na situaciju na Balkanu.

On dodaje da u Srbiji još uvek nije primetan priliv ljudi koji je direktno uzrokovan poslednjim dešavanjima u Avganistanu.

Međutim, dodaje Đurović, u Tursku već mesecima pristižu avganistanske izbeglice koje beže od sukoba i talibana.

“U tom svetlu, mi očekujemo da će kriza u Avganistanu uticati na intenziviranje migracione rute i kroz Balkan, ali da ona neće biti onako iznenadna i u milionskom broju kakva je bila 2015. godine”, kaže Đurović.

Radoš Đurović (na fotografiji, 29. januar 2018.): Teško je proceniti da li će situacija u Avganistanu pokrenuti veći izbeglički talas
Radoš Đurović (na fotografiji, 29. januar 2018.): Teško je proceniti da li će situacija u Avganistanu pokrenuti veći izbeglički talas

On dodaje da je jasno da Evropska unija od prethodne izbegličke krize radi na tome da uspori ili spreči ponavljanje takvog scenarija. U takvim okolnostima, Đurović očekuje da bi Srbija mogla biti zemlja u kojoj će izbeglice ostajati duže vreme.

“Srbija je poslednja zemlja na ruti pre evrozone i samim tim zemlja kroz koju sve izbeglice na kraju moraju da prođu”, dodaje on.

Đurović je ocenio i da položaj Srbije nije zahvalan, jer se svakodnevno suočava sa pushbackovima, odnosno nasilnim vraćanjem izbeglica iz okolnih zemalja – Hrvatske, Mađarske i Rumunije.

“Dakle, iz zemalja EU – koje svakodnevno pokušavaju da uspore migracije fizičkom upotrebom sile na granicama”, kaže Đurović.

Uprkos mnogobrojnim izveštajima međunarodnih organizacija, vlasti tih zemalja negirale su loš tretman izbeglica.

Radoš Đurović je ocenio i da bi Srbija trebalo da razvija dugoročne planove za upravljanje migracijama, u okviru kojih bi bili povećani smeštajni kapaciteti i eventualno pokrenut mehanizam privremene zaštite.

“Najveći broj ljudi koji dolazi kod nas nije uopšte vidljiv za sistem. Možda neko jeste smešten u kampu, neko nije, ali ni ti koji su smešteni u kampu nisu u sistemu. Oni su nevidljivi. Zamislite kako postupa policija, centar za socijalni rad ili zdravstveni sistem sa ljudima koji nemaju nikakvu ispravu od naše zemlje, nemaju nikakav status ovde, zamislite koliko su ti ljudi izloženi krijumčarenju, kriminalu, nasilju. To ne bi smeo da bude scenario sa povećanim prilivom ljudi posle krize u Avganistanu”, objašnjava Radoš Đurović.

Prema podacima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, u Srbiju je u prvih šest meseci 2021. ušlo više od 27.000 ljudi. Od tog broja, nešto više od 600 ljudi je izrazilo nameru za azil.

“To nije realno i pokazuje da sistem ne funkcioniše. Izbeglica danas u Srbiji jako teško može da pokrene proceduru za azil. Gotovo je nemoguće da je pokrene bez stručne pravne pomoći”, smatra Đurović.

link: https://www.slobodnaevropa.org/a/avganistan-talibani-izbeglice-balkan/31414941.html

Pogledajte još

Nismo spremni za izbeglice iz Avganistana.

Izvor: NovaBeogard, 19.08.2021. – Kriza migranata iz Avganistana preti celoj Evropi, a kulminacija će biti …