AzilSrbija Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila
Izvor: RTS
Beograd, 11. jul 2019. – Ministar unutrašnjih poslova Italije Mateo Salvini zatvorio je migrantski centar na Siciliji, najveći u Evropi. Salvini je u Mineu, na Siciliji, rekao da je broj migranata u centrima smanjen sa 182.000 prošle godine na sadašnjih 107.000. Koje rute će sada da koriste migranti i šta zatvaranje kampa na Siciliji znači?
Direktor Centra za pomoć i zaštitu tražiocima azila Radoš Đurović kaže da je zatvaranje migrantskog centra jedna od mera koje inače odlikuju politiku Matea Salvinija.
“Ovakvim potezima, koji su dramatični i odzvanjaju u javnosti, pokušava da se pošalje poruka da migranti nisu dobrodošli i da Italija neće biti prva i poslednja na udaru migranata kada je reč o EU”, rekao je Đurović.
Novac koji se koristi za finansiranje drugih centara za prihvat migranata u Italiji daleko je manji nego ranije, ali to ne utiče direktno na manji priliv ljudi. Kako smatra Đurović, to je posledica ratnih dejstava u Libiji.
“Libijska obalska straža sprečava ljude da se domognu brodova, međunarodnih voda, gde su svi obavezni da pomognu”, istakao je Đurović.
Što se tiče smanjenja broja migranata u Evropi, Đurović kaže da ga ima, ali da brojke koje se prikazaju ne odgovaraju realnosti, jer ispod radara prođe mnogo ljudi i da je migracija i dalje intenzivna.
Dodao je da zatvaranje centra na Siciliji neće uticati na otvaranje novih ruta za migrante. Najveći broj njih u Evropu dolazi iz pravca Turske preko Balkana, a značajna je i ruta iz Maroka preko Španije. Druge rute su samo privremene.
Migranti na Balkanu — problem bez rešenja
Kada je u pitanju “balkanska ruta”, u poslednjih nekoliko nedelja svake sedmice najmanje 400 ljudi pokuša ili uđe u Bosnu i Hercegovinu iz Srbije. Dalje nastavljaju kroz Hrvatsku, preko Slovenije, pa do Italije.
“Pokušavaju masovno da se domognu Italije, regiona oko Trsta, i odatle nastavljaju dalje. Možda je to jedan od razloga zbog čega Salvini dolazi u posetu Srbiji — da prodiskutuje kako da se reši pitanje ove rute koja postaje dominantna”, naveo je Đurović.
Incidenti koji se dešavaju između migranata nije izuzetak samo u Srbiji, kaže Đurović.
“Veliki broj ljudi se gura ilegalno nazad iz pravca Hrvatske i onda ih Srbija prima. Zbog svog geopolitičkog položaja, Srbija postaje neka vrsta čistilišta ili tampon zone. To dovodi do velikih problema”, upozorio je direktor Centra za pomoć i zaštitu tražiocima azila.
Rešenje tog globalnog problema se ne naslućuje i Srbija i BiH su, prema rečima Đurovića, postale zemlje gde su ljudi zaglavljeni, ali same ne mogu da reše ta svetska dešavanja.
