Zajedničko rešenje ne postoji, svako pokušava da se spasi kako zna i ume

 izvor: Večer (vecer.mk) 

Skoplje, 2. marta – Tenzija na južnoj granici raste iz sata u sat povećanjem broja izbeglica koji su smešteni u kampu u pograničnom selu Idomeni i danima su bez elementarnih uslova za život. Granica, odnosno kontrolni  punkt ostaje zatvoren, a raspoređeno je dodatnih sedamsto pripadnika vojske i policije koji treba da ojačaju postojeće jedinice i da spreče bilo kakvu eskalaciju situacije i probijanje zaštitne ograde ako se ponovi situacija od ponedeljka.

Trenutno u Idomeniju ima preko deset hiljada izbeglica iz Sirije i Iraka, a mnogi od njih su tamo više od pet dana. Snabdevanje hranom i vodom je otežano kao i pružanje medicinske pomoći. Jedan od ključnih problema je smeštaj – stotine, možda hiljade izbeglica provode noći pod otvorenim nebom. Oni ne kriju nezadovoljstvo i nije isključeno da bi se situacija mogla naglo pogoršati i izbiti nemiri.

Situacija na severnoj granici se nije promenila. Srpske vlasti ne propuštaju izbeglice. U izbegličkom kampu u Tabanovcima ostalo je oko sedam stotina izbeglica iz Avganistana, koje praktično nijedna zemlja ne želi da prihvati. U isto vreme u Skoplju, u okviru balkanske turneje u zvaničnoj poseti Makedoniji je predsednik Evropskog saveta (EK) Donald Tusk, koji ima tet-a-tet sastanak sa predsednikom Đorđem Ivanovim povodom izbegličke krize. Tusk je izjavio da se zalaže za princip otvorenih granica, ali da će tako biti je sve manje verovatno, posebno u poslednjih desetak dana kada se većina država članica Unije odlučila za jednostrano rešavanje problema.

Tako je Austrija uvela dnevne i mesečne kvote i primorala druge zemlje na balkanskoj ruti na zatvaranje granica za ilegalne prelazake izbeglica. Broj prelazaka u toku jednog dana je naglo opao, a u ovom trenutku sve zemlje pokušavaju da se otarase oko tri hiljade izbeglica iz Avganistana, koje su iznenada i bez ikakvog objašnjenja postale nepoželjne u EU.

Nemačka, međutim, koja je pokušala da upravlja krizom i da pronađe rešenje prihvatljivo za sve zemlje uključene u krizu, polako ali sigurno se distancira i fokusira na sopstvene probleme. Već je potpisan sporazum sa Marokom o readmisiji izbeglica za koje je utvrđeno da su se predstavljali lažno kao građani Sirije. Reč je o oko deset hiljada ljudi, a možda će slični sporazumi biti postignuti i sa Alžirom i Tunisom. Na ovaj način, Nemačka je počela da pregovara samostalno, a ne u ime EU, i  odlučuje o deportaciji izbeglica i migranata sa svoje teritorije, a ne, na primer, sa teritorije Grčke, koja je najviše pogođena krizom i suočena sa ozbiljnim problemom. Ovaj potez je takođe u suprotnosti sa svim izjavama kancelarke Merkel, koja je u više navrata osudila jednostrana rešenja za krizu.

Turska, u međuvremenu, nastavlja svoju strategiju i plan. Obećana pomoć od tri milijarde evra za oko dva i po miliona izbeglica, koje su na njenoj teritoriji, nije plaćena. Zato Turska još uvek ne dozvoljava NATO brodovima da patroliraju demilitarizovanom zonom u vodama Egejskog mora i na granici sa Grčkom. Kada je avion nemačkog ministra odbrane morao da promeni trasu zbog zabrane leta u turskom vazdušnom prostoru, u Ankaru je pozvan i vice admiral Klajn, komandant NATO flote u regionu, da se utvrde oblasti u kojima brodovi mogu da se kreću i patroliraju.

Tu je problem sa Grčkom, gde će, ako granice budu zatvorene do kraja meseca, ostati zarobljeno više od sto hiljada izbeglica i migranata. Grčke vlasti uporno guraju izbeglice i migrante do granice sa našom zemljom u pokušaju da postavljaju uslove. Do sada je Grčkoj odobreno više od petsto miliona evra za upravljanje izbegličkom krizom i izgradnju centara za registraciju i prihvatanje, što tamošnje vlasti uporno odugovlače.

Ostaje da se vidi da li će EU i Tusk uspeti da pronađu rešenje pre 7. marta, kada treba da se održi sastanak EU sa Turskom i samit EU o izbegličkoj krizi.

(O.CH.)