Početna / PRESS / MI U MEDIJIMA / Svi putevi migranata – visoka krijumčarska tarifa za napuštanje Srbije

Svi putevi migranata – visoka krijumčarska tarifa za napuštanje Srbije

Izvor: RTS

Video: RTS

 

Beograd, 15. avgust 2023– Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, ističe za RTS da je u Srbiji u svakom trenutku oko 5.000 migranata, najviše iz Sirije. Pre ili kasnije, oni uz pomoć krijumčara napuste našu zemlju. Oko stotinu krijumčara aktivno je na području granice sa severom. Zbog ograde koja postoji i guranja tih ljudi nazad iz Mađarske, Srbija ima veliki problem, jer se tako krijumčarenje samo osnažuje. Pored granice s Mađarskom, Hrvatskom i Rumunijom, Đurović ukazuje na migrantski pravac koji ide prema BiH, često preko KiM, Raške, pa onda zapadne Srbije dalje ka Bosni. To je alternativni put migranata.

Migrantska kriza ne prestaje. U Velikoj Britaniji se za migrante smeštene na obali Lamanša razmatra mogućnost da budu premešteni u Ruandu i druge udaljene zemlje. Prošle nedelje u brodolomu kod italijanskog ostrva Lampeduze, poginuo je 41 migrant, a u najnovijoj nesreći kod obale Tunisa juče je stradalo pet dok se sedam migranata vodi kao nestalo. U isto vreme u blizini Subotice je ponovo bilo sukoba među migrantima.

Đurović kaže da je teško proceniti u svakom trenutku, ali da prema procenama između 100 i 150 migranata ulazi dnevno iz pravca Severne Makedonije u Srbiju, a sličan je broj i iz pravca Bugarske. Na sever zemlje dolazi najmanje 150 ljudi autobusima, čak i zvaničnim javnim prevozom.

“Tako da tu ne uključujemo one koji uz pomoć krijumčara budu prevezeni do severne granice i negde prema procenama, grubim procenama, oko 5.000 ljudi se nalazi u svakom trenutku u zemlji. Veliki broj ulazi i veliki broj pokušava da izađe. Na kraju, zaključak je da oni svi pre ili kasnije uz pomoć krijumčara napuste Srbiju”, precizirao je Đurović.

Pored Subotice, severa zemlje, Sombora, Horgoša i mesta duž granice s Mađarskom i Hrvatskom i Rumunijom, ukazuje na pravac koji ide prema Bosni i Hercegovini, često preko Kosova i Metohije, Raške, pa onda zapadne Srbije dalje ka Bosni i to je alternativa migraciji preko severa.

 

Zašto se krijumčari sukobljavaju

Ističe da su sukobi između onih koji krijumčare ljude i da su to grupe krijumčara koje zarađuju ogroman novac na prebacivanju ljudi preko naše granice ka zemljama EU.

“Što su neuspešniji ti pokušaji, apsurdno, ti ljudi više zarađuju. Ilustrativno, na primeru Mađarske i Srbije. Ljudi pokušavaju svakodnevno da se domognu Mađarske. Vlasti Mađarske ih hvataju i onda preko ograde guraju nazad u Srbiju. To se događa čak u stotinama. Kada ti ljudi dođu nazad, nema dovoljno kapaciteta na severu zemlje da prihvatimo sve te ljude”, ukazuje Đurović.

Objašnjava da su krijumčarski lanci vrlo složeni, vrlo organizovane grupe koje imaju različite nivoe svog rada i slojeve ljudi koji su uključeni u njima. I među migrantima ima onih koji regrutuju za te krijumčarske grupe.

“Ja bih rekao da je nekoliko stotina njih aktivno na području naše granice sa severom. A ono što mi vidimo u javnosti, vidimo samo pucnje i te incidente koji ljudima koji nisu na terenu, deluju čudno i bez objašnjenja. Ima sve svoje objašnjenje. Upravo zbog ograde i guranja ljudi nazad iz Mađarske, apsurdno mi imamo veliki problem s krijumčarenjem, jer ono jača”, istakao je Đurović.

 

Šta krijumčari nude

Navodi da se često duž granice oblasti na severu nalaze nekoliko hiljada ljudi i da oni onda završavaju u šumama, ali da se tu pronalaze i krijumčari koji im nude pomoć.

Pomoć je, objašnjava, u vidu alternativnog smeštaja, hrane i, ona najbitnija, da krijumčari ponovo pokušaju da ih prebace nazad.

“Naravno, sve to košta i ljudi svakodnevno odvajaju novac krijumčarima. Za razliku od krijumčarenja droge ili oružja, gde jednom ta roba negde završi, možete krijumčariti iste ljude, možete krijumčariti više puta, koliko god je potrebno. Tako da na kraju, zaključak sa terena, ti ljudi uspevaju. Ne postoji gotovo niko da je ostao zaglavljen u Srbiji i da nije uspeo preći granicu. Samo je cena visoka”, naglašava izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Često, to ne znači da ljudi plaćaju novcem, kaže, jer ga često i nemaju, pa ih onda krijumčari i eksploatišu.

“Ljudi kada ne mogu da plate odmah, često ipak završavaju u zemljama destinacije. Bilo tako što rade godinama na sivom tržištu, bilo tako što su uključeni u lance eksploatacije, seksualne eksploatacije, prostitucije. Bilo tako što su dečaci ili maloletnici uključeni u kriminalne bande koje delaju po zemljama Zapada, u velikim gradovima. Tako da uvek se nađe način kako da se isplati ova skupa i rizična usluga krijumčara”, navodi Đurović.

 

Najviše migranata iz Sirije

U odnosu na ranije godine, kada je najviše migranata bilo iz Avganistana, ističe da sada u Srbiji najviše boravi ljudi iz Sirije, oko 60 posto.

Ti ljudi, kaže, ovde ne dolaze direktno iz Sirije, nego su često dugo boravili u Turskoj.

“A po statistici, Turska ima preko 3,6 miliona izbeglica koje prihvata. Ko može, plaća za decu, za maloletnike, prvo da oni krenu dalje, ili s porodicama često pokušavaju da se domognu i Srbije. I to je ta, da kažem, novina u odnosu na ranije kada je najviše ljudi bilo iz Avganistana, koji su druga populacija po brojnosti, negde oko 30 odsto”, kaže Đurović.

Takođe, dodaje da su ostali, mali procenat, najčešće iz Severne Afrike, ali isto tako i iz Irana, Iraka, zemalja Bliskog istoka.

 

EU nije jedinstvena po davanju prava na azil

EU je postigla određeni sporazum sa Tunisom, koji je vredan više miliona evra, a koji bi donekle trebalo da promeni situaciju nabolje, koja se tiče regulisanja prelaska granice i situacije sa krijumčarima.

Taj sporazum, prema rečima Đurovića, često se oštro kritikuje, zbog toga što se ne znaju sve njegove odrednice.

“On ima tu snažnu ekonomsku komponentu, da bi, u stvari, omogućio da Tunis funkcioniše. U pitanju je jedna, da kažem, zemlja koja ima turbulentan politički aparat i smenu vlasti, i imaju velike finansijske probleme. U tom smislu, prvi paket pomoći je usmeren na Tunis, da bi on opstao kao društvo i kao država, a drugi paket je onaj koji je vezan za borbu protiv krijumčarenja”, navodi Đurović.

Dodaje i da je sporazum vrlo sporan s aspekta ljudskih prava, jer se ne zna koje su sve garancije za te ljude, da li oni mogu da traže azil na moru, da li mogu u Tunisu da dobiju adekvatnu zaštitu.

“I ono što mi vidimo i u javnosti, i što prenose mediji, jeste da je Tunis od momenta dogovora, zaključenja ovakvog dogovora, počeo da u svojim južnim delovima zemlje prema Saharskoj Africi, da primenjuje nasilne metode prema izbeglicama i ljudima koji dolaze bežeći od rata”, zaključuje Đurović.

U Srbiju je prošle godine dolazilo mnogo ljudi između ostalog i iz Tunisa koristeći bezvizni režim, koji je sad zaustavljen. Procena je da više od 50.000 ljudi iz Tunisa, Burundija, Indije došlo ovde i da se nije vratilo u svoje zemlje prošle godine i da je to bio jedan od razloga zašto je bio povećan broj tražilaca azila u zemljama EU upravo iz ovih zemalja.

Jedno od ključnih pravila plana Evropske unije kojim su približnije regulisana prava na azil i migracije je da će svaka zemlja morati da prima veći broj tražilaca azila i migranata, u skladu s brojem stanovnika. Oni koji to ne budu želeli moraće u zajednički evropski fond da uplaćuju oko 20.000 evra po svakoj odbijenici migrantu.

Plan je donet početkom juna ali je pokazao da po ovom pitanju EU nije jedinstvena, jer su mu se usprotivile Mađarska i Poljska. Evropska unija u poslednje tri godine beleži konstantan rast ilegalnih migranata u zemljama članicama.

 

 

Link: https://www.rts.rs/lat/vesti/drustvo/5254663/srbija-sukobi-krijumcarenje-migranata-sukobi.html

 

Pogledajte još

Da li je moguće rešiti probleme azilanata?

Izvor: RTSAudio: RTS Beograd, 18. septembar 2023– Prema rečima Radoša Đurovića iz Centra za zaštitu i …