субота, 24. фебруар 2024.
srsren
Početna / AKTUELNO / NAJNOVIJE / Stupio na snagu mehanizam za uvođenje viza
uvodjenjeviza

Stupio na snagu mehanizam za uvođenje viza

IZVOR: Večernje novosti 10.01.2014.

Stavljanje Srbije na listu sigurnih zemalja smanjuje broj zahteva za azil, ne i odlaske. Vraćaju se kući, pa pokušavaju da odu u drugu zemlju ili u istu, ali na crno.

Mehanizam za moguće hitno vraćanje viznog režima na šest meseci stupio je na snagu 9.januara 2014.godine. Takozvana suspenzivna klauzula ubuduće će omogućiti članicama EU da po skraćenoj proceduri zatraže uvođenje viza za zemlje iz kojih je povećan priliv azilanata, među kojima je i Srbija.

Mada je broj osoba koje traže azil iz naše zemlje, prema rečima Nenada Banovića, predsednika Komisije za praćenje bezviznog režima, prošle godine bio manji nego pretprošle, u pojedinim zemljama on je drastično porastao. Tako je u Nemačkoj, posle odluke tamošnjeg Ustavnog suda da se poveća pomoć koju dobijaju svi koji apliciraju za azil, broj podnosilaca zahteva veći za 1 200.

Za razliku od Nemačke, u Švajcarskoj se broj azilanata iz Srbije u 2013.godini šest puta smanjio, jer je ova zemlja svrstala Srbiju u sigurne zemlje. To znači da se o zahtevima za azil odlučuje po hitnom postupku, a ne za pola godine, pa oni ne mogu tamo da prezime od socijalne pomoći.

Po zvaničnim državnim podacima, od uvođenja bezviznog režima 2009.godine, u četiri zemlje EU plus Švajcarska (bez Danske), azil je zatražilo njih 49.835. Samo prošle godine, do decembra 2013. godine, broj azilanata je dostigao 12.173 u pet zemalja EU (Nemačka, Švedska, Luksemburg, Belgija i Danska) i u Švajcarskoj.

Da bi sprečile dalji rast broja onih koji traže azil i smanjile mogućnost da nam ponovo bude uveden vizni režim, srpske vlasti su najavile i pooštrenu kontrolu na graničnim prelazima.

“Svaki državljanin mora, osim putne isprave, da ima i zdravstveno osiguranje, sredstva za izdržavanje, pozivno pismo ili vaučer turističke agencije i povratnu kartu ” navodi Nenad Banović, predsednik Komisije za praćenje bezviznog režima.

Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, smatra da najavljene oštrije mere ograničavaju slobodu kretanja.

uvodjenjeviza

” Da li će se mere primenjivati u odnosu na sve građane i, ako ne, po kom kriterijumu će granična policija izdvajati pojedince prema kojima će ih primenjivati” izjavio je Đurović.

Đurović naglašava i da borba protiv zloupotrebe bezviznog režima ne može da padne samo na teret srpskih organa.

“Jednostrani pokušaji sprečavanja zloupotreba bezviznog režima mogu da otežaju, ali ne i da spreče ljude da traže sklonište u zemaljama gde im dužina trajanja azilnih procedura i pomoć omogućavaju da prežive, prezime, leče se i zarade. Rešenje je ono što su uradile Austrija i Holandija, koje su problem visokog broja neosnovanih zahteva za azil ublažile uvođenjem ubrzanog azilnog postupka. Slično je i u Danskoj, Luksemburgu i Belgiji, gde je broj zahteva drastično opao” navodi Đurović.

Međutim, po Đurovićevim rečima, u slučaju Srbije ubrzane azilne procedure rešavaju problem samo delimično, jer se po povratku u Srbiju oni ponovo spremaju za put, ili u neku drugu zemlju, samo ovoga puta kao ilegalni migranti, koji ne traže azil.

Granična policija je od donošenja uredbe koja uređuje ovlašćenja granične policije i dužnosti lica koja prelaze granicu, 2011. godine, vratila 6.500 srpskih državljana sa prelaza jer nisu ispunili najmanje jedan od uslova. U toku su i istrage protiv organizatora prebacivanja azilanata u zemlje zapadne Evrope, što se pokazalo kao unosan biznis.

Pogledajte još

Sud pravde EU doneo presudu o kršenju EU direktive od strane Mađarske

Foto: Image Images/H. Galuschka Sud pravde EU presudio je 26.06.2023. godine da je Mađarska prekršila …

Važne informacije za izbeglice iz Ukrajine,

pomažemo u ostvarivanju privremene zaštite.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila pruža besplatnu pravnu pomoć u ostvarivanju privremene zaštite

ili traženju azila za Ukrajinske izbeglice u Srbiji.

Privremena zaštita se ne ostvaruje samim ulaskom i boravkom u Srbiji.

Da bi ste ste ostvarili prava iz privremene zaštite u Srbiji,

potrebno je da preduzmete niz pravnih koraka u kojim će vam pomoći pravnici našeg centra u skladu sa Zakonom o azilu

i privremenoj zaštiti i sa Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći.

 

 

 

Vlada produžila privremenu zaštite

za izbegle iz Ukrajine

Vlada Republike Srbije je donela Odluku o dopuni postojeće

“Odluke o pružanju privremene zaštite u Republici Srbiji raseljenim licima koja dolaze iz Ukrajine”

koja je objavljena u "Službenom glasniku RS", br. 21/2023 od 17.3.2023. godine.

Ista Dopuna Odluke je stupila je na snagu u subotu, 18.3.2023. godine.

Privremena zaštita se produžava na period od godine dana, tačnije do 18.03.2024. godine.

Sva lica koja su do sada već ostvarila privremenu zaštitu kao i ona koja to još nisu uradila je potrebno

da se obrate našem Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila kako bismo im pomogli

da dobiju nova rešenja i nove lične karte.

 

 

Registracija i prava lica iz Ukrajine pod

privremenom zaštitom u Srbiji

 

Preuzmite informacije na engleskom ili Srpskom ili ukrajinskom jeziku:

Download EN

Download SRB

Download UKR

 

 

 

 

Ko su lica iz Ukrajine kojima je odobrena

privremena zaštita u Srbiji

 

Preuzmite informacije na engleskom ili Srpskom ili ukrajinskom jeziku:

Download EN

Download SRB

Download UKR

 

 

 

 

Uslovi za ulazak u Srbiju za izbeglice iz Ukrajine

Preuzmite informacije na engleskom ili Srpskom ili ukrajinskom jeziku:

Download EN

Download SRB

Download UKR

 

 

 

 

Informacije za izbeglice iz Ukrajine

APC/CZA je uradio kratki informator za izbeglice koje beže iz Ukrajine, a vezano za:

ulazak i boravak u Srbiji; prijavu boravka i traženje azila u Srbiji; smeštaj izbeglica u Srbiji;

pomoć za izbeglice dok borave u Srbiji.

 

Preuzmite informacije na engleskom ili ukrajinskom jeziku:

Download EN

Download UKR

 

 

 

 

Humanitarna pomoć izbeglicama

iz Ukrajine