Peter Žerjavič: Brežice na karti evropske tragedije

   izvor  |  Delo   |   www.delo.si   |  22. oktobar 2015.   

“Gotovo pla?em kada iz no?i u no? vidim duge kolone izbeglica. Podse?aju me na crno-bele slike sa kraju Drugog svetskog rata, koje sam gledao u  mladosti”, rekao je ju?e na marginama sastanka Evropske narodne partije u Madridu, u emotivnom nastupu Žan-Klod Junker.
Predsednik Evropske komisije je opravdao sazivanje samite lidera EU – Balkana “gotovo egzistencijalnim problemima,” Slovenije koja je kao mala država postala “poprište sukoba izme?u njih dvoje.”
Sa zatvaranjem granice sa Ma?arskom izbegli?ka kriza je dobila nove, još dramati?nije razmere. Prethodno je put od Gr?ke preko Balkana, Ma?arske i Austrije do Bavarske bar na silu funkcionisao. Male zemlje na balkanskoj ruti u novim okolnostima nisu više u istoj situaciji. Izbeglice koje žure, jer se plaše zatvaranja nema?ke granice, moraju se po hladno?i probijati ka severu kroz blato i preko ledenej reke. Na granici haos.
U?eš?e vojske u zaštiti slovena?ku granicu sa Hrvatskom i planirani dolazak policijskih snaga drugih država ?lanica su o?igledne znaci novih dimenzija krize. Vojska na unutrašnjim granicama u EU je scena koju mnoge “stare” države doživljavaju sa strahom. Posebno u Nema?koj, gde je vojska ne može dobijati takve naloge u civilnoj sferi.
Kritika je puna moralisanja i licemerja. Zemlje na balkanskoj ruti su preoptere?ene i nezamislivo je da od drugih država ?lanica i Brisela primaju, više ili manje, samo simboli?nu pomo?. Brojke govore same za sebe. Dolazak više od 12.000 izbeglica u Sloveniju u jednom danu, prema broju stanovnika je isto kao kada bi u roku od 24 sata u Nema?ku stiglo oko pola miliona ljudi. To verovatno ?ak ni velika Nema?ka ne bi izdržala. Osim toga u Nema?ku austrijske izbeglice stižu organizovano i unapred planiranim putevima.
S druge strane Hrvatska je iz neobjašnjivih razlogaje svojim ponašanjem izazvala još haoti?nije stanje u Sloveniji. U kritikama prepirki balkanskih zemalja je mnogo uzvišenosti. Balkan, optere?en nasle?em jugoslovenskih ratova, sivo mesto na evropskoj mapi, prepušten je sam sebi. Tako?e države u središtu EU imaju pred o?ima samo sopstvene interese i vole da govore o uzajamnoj solidarnosti, ali ne I da je realizuju.
Nema ?arobnog štapi?a koji bi rešio izbegli?ku krizu. Nakon niza sastanaka i samita ministara EU situacija se nije pomerila mnogo. U Evropi, se mnogo zanose iluzijama. EU se ve? nekoliko meseci bave predlogom Komisije o premeštanju izbeglica iz najopterecenijih država tako što bi se uspostavili posebni centri za njihovu registraciju (žarišta). U septembru, su prevladali protivnici sistema. Sistem ne?e, pa ne?e da zaživi.
Od projektovanih 160.000 izbeglica u dve godine , iz Italije u Švedsku i Finsku otišlo je samo nekoliko desetina. U nefunkcionalnog Gr?koj, kroz koju dolaze do balkanske rute skoro sve izbeglice, uspostavljanje sistema odvija se puževim korakom. Ministar spoljnih poslova Luksemburga , predsedavaju?eg EU , Jan Aselborn pre nekoliko dana shvatio je da izbeglice na Lezbosu više veruju krijum?ara nego zvani?nicima na terenu. Jedno je usvajanja rezolucije na sastancima u Briselu , a drugo njihovo ostvarivanju u praksi
Tako, u Gr?koj premeštanje izbeglica pre nego što krenu balkanskom rutom, ne može da funkcioniše. ?ak je I nada da ?e se izbeglice u manjoj meri odlu?iti za opasno putovanjeu preko mora u EU, ako znaju da u Gr?koj mogu biti premešteni, na primer, na istoku Slova?ke, neosnovana.
Tako?e, planirano produbljivanje saradnje sa Turskom ima efekta samo na duži rok. Da li obe?anje Ankari da ?e ostvariti napredak ka EU, može zaustaviti izbeglica koje beže od rata?
Ostalo su više ili manje loši scenariji. EU može da zaustave protok izbeglica odlu?anom zaštitom spoljnih granica, strogom politikom povratka izbeglica, masovnim premeštanjem ljudi direktno iz logora u susednim zemljama Sirije, zajedno sa trgovinom sa Turskom, pregovorima sa Rusijom, kao pokrovitelj Bašara al-Asada …
Unija nema mo? da reši sirijsku krizu, kao ni i na druge krize u širokom opsegu od Avganistana do Severne Afrike. Tako zalaganje za sveobuhvatno, evropsko rešenja izbegli?ke krize samo politi?ka mantra, postalao pasivan zarobljenik situacije u bližoj i daljoj komšiluku. Posledice se mogu videti u Brežicama i drugim slovena?kim prostorima izbegli?ke I evropske tragedije.