Neizvesnost deo svakodnevnog života maloletnih dečaka bez pratnje na Severu zemlje

Jan 31 2019 – Tokom januara svakodnevno susrećemo maloletnike bez pratnje, većinom iz Avganistana, prilikom redovnih obilazaka otvorenih lokacija na kojima borave duž granice sa Hrvatskom i Mađarskom.

U poslednjih mesec dana, velik broj dečaka, najmanje njih 100, koje smo zatekli na mnogim mestima duž severnih granica, nam svedoče  da su zamoljeni od strane uprave  kampa Krnjača kod Beograda u kom su bili smešteni, da isti napuste, te da samostalno potraže drugi kamp u južnom delu Srbije. Nisu im jasni razlozi za takav stav uprave kampa. Ne želeći da napuste svoj kamp, ipak se odlučuju da dođu u Suboticu ili Šid, jer su čuli da će možda u nekom momentu biti bliže svom cilju, prelasku u neku od zemalja Evropske unije. Prilikom susreta sa njima na severnim granicama Srbije, uvek ih savetujemo da potraže smeštaj u nekom od lokalnih kampova, a obavezno obaveštavamo nadležne Centre za socijalni rad o njihovom psihofizičkom stanju i mestu gde smo ih zatekli tražeći intervenciju lokalnih centara za socijalni rad i preuzimanje nadležnosti koje imaju nad maloletnom decom bez pratnje koja se nalaze na njihovoj teritoriji. Na žalost ažurnost centara nije dobra, a vrlo često ni ne izađu na teren pravdajući to nedostatkom kapaciteta.

Pri jednom od susreta, srećemo petnaestogodišnjeg M.  K. iz Avganistana, koji  se požalio da su mu hrvatski policajci prilikom pokušaja prelaska granice uništili telefon, tako da više ne može da ga koristi, kao i da su ga vređali i tukli. On je takođe uznemireno podelio da su ga prethodno predstavnici Komesarijata za izbeglice i migracije izbacili iz kampa u Krnjači i da on ponovo želi da se tamo vrati, ali da ne želi  da ide u kamp u Sjenicu, koji se nalazi na drugom kraju zemlje. On je naveo da je najmanje 300 ljudi, od kojih je barem polovina maloletna, izbačena iz Krnjače u poslednjih mesec dana.

Tri rođaka, maloletni dečaci bez pratnje, Moamen, Soaheb I Mudir M., uzrasta 15 i 16 godina, spavaju u napuštenoj zgradi u blizini pruge u Subotici, a nalaze se mesec dana u Srbiji. Oni su nam prišli navodeći da su pre 7 dana izbačeni iz Krnjače gde su bili inicijalno smešteni, te se ovde nalaze privremeno. Opisali su da im je veoma hladno, te da su im najpotrebnije rukavice i čarape, jer spavaju u zgradi bez prozora, na temperaturama ispod minusa. Nisu želeli da sa nama odu do obližnjeg kampa, uz argumente da ih tamo neće primiti jer je lokalni kamp namenjen samo onima koji putuju u Mađarsku uz pomoć “Mađarske liste”.  Mi smo pozvali lokalni Centar za socijalni rad da izađe na teren, ali se on oglušio o naše zahteve i ponovio da nema tehničkih kapaciteta da izađe na teren.

Ovi dečaci većinom deluju uznemireno i u velikoj potrebi  za psihološkom podrškom, obzirom na uzrast, preživljena iskustva, te odsustvo pratnje i porodice. Pored toga, velika potreba ovih dečaka jeste pristup redovnim obrocima, toploj obući i odeći, kao i pristup redovnoj medicinskoj pomoći, posebno zbog sve većeg broja prehlada i zdravstvenih stanja koji mogu da se razviju u hronične upale.