Milena Popović: Granice

   izvor  |  Ve?ernje  novosti   |   www.novosti.rs   |   21. oktobar 2015.   

Strah od ljudi, ovih dana, širi se kao zaraza ?itavim Starim kontinentom. Zatvaranje granica za izbeglice sa Bliskog istoka postala je praksa onih koji se godinama kunu u solidarnost i zajedništvo. Ma?arska je “povukla nogu”, a u stopu je prate i oni koji su se, pre samo koju godinu, zakleli u evropske ideale.
Više od 10.000 ljudi ostalo je zarobljeno pred kapijom Evrope – u Srbiji. Još najmanje toliko Makedonija ?e nam isporu?iti za nekoliko dana. Ukoliko Nema?ka zatvori svoja vrata i Austrija ?e. Naša zemlja, koja ve? dve decenije kuca na ta vrata, odgovorila je na izazove migrantske krize. Solidarnoš?u i zajedništvom. Ne ?udi. Ve? smo, u ne tako dalekoj istoriji, videli kolone srpskih izbeglica i primili ih.
Srbija, rešena da sa?uva ljudskost, otvara prihvatne centre i ne zatvara granice. Ima li taj altruizam cenu? Ovo nije bogohulno pitanje. Naša zemlja zvani?no može da primi tek 850 nevoljnika. Ra?unica je prosta i alarmantna. Ako se ta ogromna reka ljudi odbije o hrvatske i slovena?ke bedeme – koliko ?e ih ostati ovde?
Nije ovo mani?na fobija od tu?e patnje, nego trezveno razmišljanje – šta ?emo da radimo sa masom golih i bosih koji nemaju gde? Mi, kojima je nadmena Evropa udelila mrvice iz svojih fondova za brigu o migrantima.
Mi, kojima je EU naložila da slede?e godine pozatvaramo sve kolektivne centre u kojima su godinama ?amile opore sudbine nesre?nika iz Knina, Benkovca, Pe?i, Prizrena, Prištine…
Iskrenu veru u ideale ?ove?nosti mora da prati i jasna državna strategija. Jer, džaba nam topla ruka, ako ne budemo mogli da im ponudimo toplu postelju i koru hleba. Na Brisel ne možemo da ra?unamo. Lažni štambilji sa njihovih konvencija zape?atili su im o?i. I savest.