AzilSrbija Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila
Idomeni, 11. april – Svakog jutra, tri, ?etiri autobusa stignu u Idomeni. Parkiraju se na po?etku asfaltiranog puta koji vodi u izbegli?ki kamp i – ?ekaju. Popodne voze dalje, tada su uglavnom prazni. A ako i povezu malobrojne putnike, onda su to ?esto porodice koje se nadaju boljim životnim uslovima u državnim kampovima u regionu. Mali broj ljudi napušta Idomeni, mnogo manji nego broj novopridošlih izbeglica. Izbegli?ki kamp se iz dana u dan širi na sve strane. Jedina barijera je makedonska ograda na granici s Gr?kom. Ne samo da se na poljima podiže sve više šatora, u kampu postoje ve? i jasne strukture – iako država s njima nema nikakve veze.
Grad bez države
Nevladine organizacije brinu se oko hrane za izbeglice, dele ode?u i pokriva?e, organizuju medicinsku pomo?. U Idomeniju su ve? ro?ene i prve bebe, a nekoliko žena uskoro ?e da se porodi, kaže jedna ?eška lekarka. Volonteri se brinu i oko dece, baš kao i oko rada jedne ?ajdžinice za mlade. A u ve?ernjim satima tu je disko-klub na otvorenom u kojem se pušta arapska pop-muzika. Trgovina u kampu cveta. Izbeglice rade kao „lete?i trgovci“ – prodaju ulje, vo?e, cigarete, baterije, kuvala na gas.
Oko ?isto?e u kampu brine se osoblje koje je angažovano uz pomo? novca stranih humanitarnih organizacija. S vremenom je porastao broj toaleta, improvizovanih tuševa, jednostavnih ležajeva. Od grana se prave klupe, postavljaju se plasti?ne cirade koje preko dana štite ljude od sunca. Samo je pitanje vremena kad ?e se po?eti da ni?u prve barake. A kada se to dogodi, onda ?e mo?i da se kaže da je to prva favela Evropske unije. S procenjenih 13.000 do 15.000 žitelja, Idomeni je postao drugi najve?i grad severno-gr?kog okruga Kilkisa.
Hiljadu i po evra za put u zapadnu Evropu
Ako se može verovati navodima gr?ke vlade, broj ljudi koji se trenutno nalaze u Idomeniju opao je na 11.300. Nevladine organizacije i gr?ki pomaga?i koji su ve? mesecima na licu mesta, tvrde da je ta brojka pogrešna. Ipak, ne mora da zna?i da gr?ke vlasti ciljano zavaravaju javnost. Brojke gr?kih vlasti baziraju se na podacima o onim osobama koje do?u u kamp i dobrovoljno se prijave u provizorni policijski ured. Me?utim, ne registruju se svi. Me?u njima su i dva 20-godišnjaka iz sirijskog Homsa – Ahmed i Abdulhamid. Kao i svi drugi s kojima razgovaramo, i oni su uvereni da ?e granica kad-tad ponovo biti otvorena i da bi trebalo samo strpljivo ?ekati – bez obzira koliko to dugo bude trajalo.
Za Dijanu i Anuara iz Alepa ostanak u Idomeniju ne dolazi u obzir. „Nismo došli u Evropu da bismo živeli u izbegli?kim kampovima u Turskoj i Libanu“, žali nam se Dijana na te?nom engleskom. „Sirija je za nas prošlost, mi budu?nost želimo da gradimo negde drugde.“ A šta ako opet zavlada mir? „Molim vas, mir u Siriji?“ Oni ne?e da podnesu zahtev za azilom u Gr?koj, jer, kažu, ta zemlja ionako ima dovoljno problema. Ne žele ni da se uklju?e u programu Evropske unije o relokaciji izbeglica, jer ne žele da „stignu u Ma?arsku“. Pa Zapad se angažuje u gra?anskom ratu u Siriji u ime slobode i ljudskih prava, naglašava Dijana. I to je sve što zahteva za svoju porodicu: život u slobodi i u nekoj zemlji u kojoj vladaju stabilne prilike. Za nju je to Holandija. A Nema?ka, pitamo. Ne, kaže ona, tamo trenutno nije baš najbolje raspoloženje kada je re? o izbeglicama. ?injenica je ipak da su granice u smeru zapadne Evrope zatvorene. Ne za sve, dodaje Anuar: onaj ko ima 500 evra, taj ?e biti preba?en iz Turske u Italiju. Kako potvr?uju i drugi u Idomeniju, trenutno krijum?ari ljudi za prebacivanje izbeglica preko Makedonije u neku zemlju EU traže 1.500 evra. I šta ?e oni da urade? „U Idomeniju ne?emo dugo da ostanemo“, odgovara Dijana.
„Ostanite gde ste sada“
Ali ?e zato mnogi drugi tu da ostanu. Ili se ne usu?uju na novo bekstvo, ili jednostavno više nemaju novca za to. Temperature u Gr?koj rastu iz dana u dan, a situacija u kampu sve je lošija. Nadležna zdravstvena ustanova regiona Severna Makedonija ve? govori o „bombi koja ?e uskoro da eksplodira“. Strahuje se i od epidemije. Nakon hepatitisa A, sve su u?estaliji slu?ajevi šuge. Teren u kampu veoma je vlažan, suva unaokolo je sme?e, a volonteri dele i hranu „sumnjivog kvaliteta“. Zbog pokvarenih namirnica pre par dana su žitelji kampa i protestovali.
Država bi morala pod hitno da reaguje. Ali još se ništa nije dogodilo. Nasilje se ne?e primenjivati, pokuša?e se da se stvari menjaju uveravanjem – tvrdi se iz vlade. Ali za to bi u Idomeni morali da do?u predstavnici vlasti i prevodioci, kako bi na licu mesta pokušali da privole izbeglice na selidbu u državne kampove. To se još nije dogodilo. I to namerno, pretpostavlja mlada Sirijka Zajnab. Žele da demotivišu sve one koji bi u Evropu, kaže ona. Poruka je o?igledno stigla na pravu adresu. U me?uvremenu svi u Idomeniju koje ona poznaje, svojim prijateljima i rodbini u Siriji poru?uju: „Ostanite gde ste sada!“
