недеља, 8. децембар 2024.
sren
Početna / AKTUELNO / Hamedovo izbegličko putovanje dugo četvrt veka

Hamedovo izbegličko putovanje dugo četvrt veka

 autor: APC | foto: APC 

Adaševci, 25. oktobra – Hamed  ima 33 godine i gotovo ceo život je izbeglica. Pre 25 godina je pobegao sa porodicom iz Avganistana i od tada traži uto?ište. Sada je u prihvatnom centru u Adaševcima me?u ljudima sli?ne sudbine.

Nikada ne?u odustati od života u Evropi, kaže. Pokušava?u  do kraja života.

U Holandiji su mu majka,brat i sestra. Supruga u Austriji. On pred vratima Evrope. I nada se.

Njegova gorka izbegli?ka pri?a po?ela je pre ?etvrt veka.image-0-02-05-463e151e06d08c84f04118a821b63affb408889f4c3828b897c53cce9f247e58-v_1477422175241

Ro?en je  u jednom malom mestu na istoku zemlje. Kada je imao osam godina  njegova porodica beži iz zemlje u kojoj besne sukobi i vlada teror Talibana. U Pakistanu su boravili pet godina, a onda  idu dalje – u Iran. Tamo su živeli deset godina. Teško.

– Nije lako biti Avganistanac u Iranu, pri?a  Hamed ne objašnjavaju?i. Pretrpeo je on toliko muka da ih ne gradira. Ne pri?a kako su posle 10 godina života u Irani stigli u Tursku. Samo navodi dane i godine koje su pojeli skakavci. Dva meseca u Turskoj. Onda preko mora stižu do Gr?ke.

-Tu smo tražili azil. ?ekali smo tri godine.  Ali odgovor nije stizao.  Moj otac je u me?uvremenu ostario. Po?eo je da misli o tome gde ?e umreti. Imao je ve? 80 godina i nije imao više vremena za novi život. Plašio se da ne?e više videti Avganistan. I vratio se.  Majci nije dao. Rekao joj je –  Ti idi sa decom.

Rastali smo se . Mi smo nastavili ka severu Evrope.

Hamed je u tom trenutku ve? imao 26 godine i odlu?uje da se odvoji od porodice. Majka, brat i sestra odlaze u Holandiju, on u Norvešku. Oni su dobili azil, Hamed  nije imao sre?e. Posle šest godina ?ekanja  definitivno ga odbijaju i deportuju u Avganistan u decembru 2015.

Kao argument je navedeno da je u Kabulu ( Hamed nije iz Kabula) bezbedno i da tamo može da živi.

-Ne mogu to da razumem, sleže ramenima. – Proveo sam u toj zemlji šest godina. Nau?io sam jezik, integrisao se, poznavao celokupan sistem, imao posao i vratili su me. Vratio sam se u zemlju koju jedva da sam pamtio.

Ostao je u domovini samo šest meseci. Ponovo beži. Ovaj put sa Emin, daljom ro?akom koju ženi i njenin detetom iz prvog braka. Putem koji je ve? jednom prešao stiže u junu ove godine do Srbije.

Bili su  u Krnja?i, a krajem juna prešli ma?arsku granicu.
Hamed opet nije imao sre?e. Madjari otkrivaju da je deportovan iz Norveške i vra?aju ga nazad u Srbiju. Njegova žena Emin i dete nastavljaju dalje.

-Sada su u Austriji. Ušli su u azilnu proceduru. Ja pokušavam da im se pridružim. Pokušao sam osam puta da  predjem ilegalno granicu. Hvatali su me, tukli, puštali pse na mene  i vra?ali. Ali ne odustajem. Ne mogu da odustanem. Ostala su mi još 92 pokušaja. Nekako sam zamislio da ?u uspeti u slede?ih 100 pokušaja.

Ne prihvata našu sumnju da ?e teško uspeti da ostane u Norveškoj, da je to zemlja koja ne prihvata više izbeglice: „Ne, nije tako, dobra je to zemlja, hrabri se. – Mozda samo ja nemam sre?e u životu. Kako druga?ije da objasnim da su me deportovali iz Norveske, pa iz Madjarske… Možda me sada deportuju u Makedoniju? Možda je ipak do mene?“, pita se pomirljivo ovaj uporni i staloženi ?ovek. Izgradio je, ?ini se i identitet na iskustvu sakupljenom tokom 25 godina života bez domovine. Ponaša se kao ?ovek koji je „video svet, i upoznao puno ljudi“. Ohrabruje stalno svoju ženu, kaže, da živi slobodno da uživa i živi život dok ga ?eka.

– Neka uzme od života ono što joj on sada nudi. Do sada joj nije ništa ponudio. Ja ne dam ni da brine za mene. Pri?a sa ljubavlju i razumevanjem ?oveka koji je otkrio i zavoleo neki drugi svet i pokazuje nam fotografiju lepe žene koja je obu?ena vrlo moderno. Objašnjava: Naterao sam je da skine hidžab, ohrabrujem je da se ponaša kao Evropljanka.  Javlja mi da poha?a ?asove jezika, ho?e da ide u teretanu, jer sam joj pri?ao  kako žene u Norveškoj to rade…

Hamedu nije ostalo ništa nego da veruje da ?e njegovom izbegli?kom putovanju napokon do?i kraj. Da ?e živeti u svetu koji je zavoleo i kome veruje da pripada. Ne želi da sluša o zaklju?cima me?unarodnih konferencija o Avganistanu, sredstvima koja su izdvojena za popravljanje infrastrukture u ovoj rezorenoj zemlji kao na?in da se zaustave migracije, o najavi deportovanja oko 100.000 njegovih sunarodnika iz Evrope.

On je davno krenuo na ovaj put i, kaže,  ne zna više da se vrati.

 

Pogledajte još

UNCHR: Evropa mora da učini više da zaštiti decu izbeglice