AzilSrbija Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila
Nakon Švedske, sada je i Austrija ograni?ila broj izbeglica koje ?e da primi. Ako se i Nema?ka odlu?i na takav korak, to bi moglo da dovede do katastrofe na tzv. balkanskoj ruti..
Austrija je povukla ru?nu ko?nicu i uvela gornju granicu za prihvatanje potražilaca azila i izbeglica. Re? je pre svega o svojevrsnoj politi?koj kozmetici. Mnogo je važnije to što se grani?ne kontrole prema Sloveniji pooštravaju. Svi potražioci azila ?e, za razliku od dosadašnje prakse, pre nego što budu pušteni u Austriju, biti registrovani i kontrolisani. Bi?e pušteni samo oni koji budu hteli u Austriju ili Nema?ku. Svi drugi, recimo oni koji bi u Dansku ili Švedsku, bi?e vra?eni. Da li ?e te mere dovesti do toga da broj izbeglica i potražilaca azila zaista ne pre?e gornju granicu – to danas niko ne zna, pa ni austrijski savezni kancelar Verner Fajman.
Ali poja?ane grani?ne kontrole imaju dva efekta: s jedne strane, one donose unutarnjopoliti?ko olakšanje Fajmanovoj velikoj koaliciji socijaldemokrata i konzervativaca, jer ve?ina Austrijanaca želi da se okon?a „kultura dobrodošlice“. S druge strane, poja?ano vra?anje potražilaca azila na granici, pod veliki pritisak stavlja ostale zemlje na balkanskoj ruti, pre svega zemlje u koje izbeglice najprije stižu, Gr?ku i Italiju. One bi trebalo da budu prisiljene, tako to zamišlja austrijski ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc, da spoljne granice EU štite bolje i time odvra?aju izbeglice i potražioce azila od dolaska u Evropsku uniju. Politika prema izbeglicama se dakle „lomi preko kolena“, s obzirom na to da su pokušaji da se kriza savlada uobi?ajenim sredstvima EU o?igledno pred definitivnim neuspehom.
I Nema?ka ?e da postavi gornju granicu
Austrija s pravom može da se pozove na to da Švedska više ne prima izbeglice, a i da Nema?ka poja?ano vra?a izbeglice na nema?ko-austrijskoj granici. Austrijski kancelar Fajman je odluku o grani?nim kontrolama i pravno upitnoj gornjoj granici dogovorio sa nema?kom kancelarkom. Angela Merkel, koja se u sopstvenoj stranci suo?ava sa oštrim kritikama zbog politike prema izbeglicama, nema dakle ništa protiv gornje granice u Austriji. Ne?e dugo potrajati dok i ona ne po?ne da sprovodi zaokret u svojoj politici. Na kraju, ona ?e mo?i da se pozove na to da Nema?ka ne može sama da savlada taj izazov. Švedska se ve? oprostila, Austrija to upravo ?ini. Kao jedina zemlja koja prima znatan broj izbeglica, Nema?ka ostaje u krajnje nesolidarnoj Evropskoj uniji. To na duži rok ne?e izdržati ?ak ni Angela Merkel.
Ako za osam nedelja ne budu ostvareni pomena vredni uspesi u preraspodeli izbeglica na evropskom nivou ili se u saradnji s Turskom ne bude smanjio broj izbeglica, Nema?ka ?e sigurno da po?ne da sledi austrijski model. Možda se ne?e upotrebljavati pojam „gornja granica“, jer ga je glasno koristio bavarski CSU, ali ?e se umesto toga, ulepšano govoriti o orijentacionim vrednostima, ciljnim vrednostima ili ne?em sli?nom. Trenutno predsedavaju?i Evropskog saveta, holandski premijer Mark Rutte, ve? najavljuje „Planu B“, ako predvi?eni sistem od hot-spotova, preraspodele i obezbe?enja spoljnih granica kona?no ne donese vidljive rezultate. Pri tom se postizanje tog cilja u predvi?enom roku od osam nedelja ?ini malo verovatnim, s obzirom na posva?anost šefova država i vlada u Evropskoj uniji.
Namerni haos izme?u Gr?ke i Austrije?
Ako bi, dakle, i Nema?ka nakon Austrije osetno smanjila svoju spremnost da prihvata izbeglica, šta bi se onda dogodilo na balkanskoj ruti i granicama šengenske zone? U zapadnim balkanskim zemljama i Gr?koj, moglo bi da do?e do?i do strahovitog zastoja izbeglica, potražilaca azila i migranata. To bi za hiljade ljudi bila katastrofa i to usred Evrope. Srbija je ve? najavila da više ne?e propuštati izbeglice. O?ekivanja mnogih – od Švedske do Italije – sigurno su da ?e EU postati toliko neprivla?na izbeglicama i potražiocima azila, da oni ne?e ni pokušavati da stignu do svoga cilja. Pred navalom gomile, Evropa bi kapitulirala i izgubila svoju humanost, svoje milosr?e. Unutar EU, granice bi ponovo morale da budu trajno i sistematski kontrolisane. Ekonomske posljedice te re-nacionalizacije bile bi neizmerne.
Gornja granica ne rešava problem – ona ga samo prebacuje iz centra Evrope na njene ivice, tamo gde izbeglice stižu. Na pitanje šta bi trebalo uraditi kada gornja granica bude dosegnuta, austrijska ministarka unutrašnjih poslova odgovara: logori za interniranje. Da li bi posledica svega trebalo da bude da hiljade muškaraca, žena i dece, protiv njihove volje, budu držani na granicama Evrope? To ne sme da bude poslednji odgovor na pitanje o rešavanju izbegli?ke krize. Zar zaista nemamo bolje rešenje?
