Azilanti, ksenofobija i politika

Izvor: POLITIKA   10.10.2014.

Mala Vrbica – Dvadesetak meštana sa zastavama dočekalo nas je juče u Maloj Vrbici, na putu oko 200 metara udaljenom od vojne kasarne. Pitamo ih da li su tu samo zbog nas, jer smo dolazak ekipe „Politike” najavili dan ranije. Nisu, tvrde, tu su danonoćno, sami se organizuju i smenjuju na svakih nekoliko sati i telima brane da se u kasarnu ispražnjenu još pre desetak godina usele azilanti. Tako, kažu, rade već pune dve i po godine.

Kasarna je postala mesto razdora žitelja Male Vrbice i opštine Mladenovac sa jedne i države sa druge strane. Prvi ne dozvoljavaju da vojni objekat na 17,5 hektara bude pretvoren u centar za azilante, iako je još početkom 2012. dodeljen na korišćenje Komesarijatu za izbeglice i migracije. Drugi smatraju da je ponašanje žitelja Male Vrbice, ali i Mladenovčana oblik ksenofobije.

– Nismo mi ksenofobi. Želimo da se u ovom slučaju zaštite naša prava kao građana i da sami odlučimo šta je najbolje za naš kraj. Niko iz komesarijata ali ni od nadležnih u državi nije nam rekao šta planira sa kasarnom, a čujemo da je u planu pravljenje glavnog evropskog centra za više od 2.000 azilanata – kaže Dragan Vujičić, čije je imanje u blizini kasarne.

Ne boje se meštani pravih azilanata, navodi on, već onih lažnih. Niko ne zna zbog čega su ti ljudi napustili zemlju, da li beže pred zakonom… Pitamo da li je njihov strah osnovan, jer baš ti azilanti kojih se oni tako panično plaše među prvima su pritekli u pomoć stradalima u majskim i septembarskim poplavama.

– Naš strah jeste osnovan, jer Srbijom luta na hiljade izbeglica bez ikakvih dokumenata. Ne želimo da ugrozimo nijednog čoveka koji je ko zna iz koje muke došao u Srbiju, ali se plašimo za živote naših stanovnika – ističe Vujičić.

Zemlja na kojoj je podignuta kasarna je dedovina meštana Male Vrbice, kaže Nikola Janošević, jedan od žitelja ovog mesta, koji su danonoćno na „punktu” pored metalnog kontejnera.

– Imanja su oduzeta uz simboličnu naknadu još šezdesetih godina prošlog veka. Master planom 2006. bilo je predviđeno da se kasarna proda, a lokalna samouprava imala je pravo preče kupovine – ali sve to je osporeno. Onda je bez našeg znanja Vlada Srbije odredila da se kasarna da na korišćenje Komesarijatu za izbeglice – kaže Nikola Janošević.

Podsećamo ga da su u Tutinu i Sjenici žitelji azilante dočekivali sa hlebom i solju i da su ih lepo primili u svojoj sredini. „Pa neka idu tamo”, dovikuju nam okupljeni.

– A šta je sa Banjom Koviljačom, ako je sve tako idealno – zašto stanovnici ove banje traže izmeštanje azila? – odgovara Janošević i poziva se na izveštaje zaštitnika građana u kojem je ocenjeno da MUP i Komesarijat za izbeglice nisu dobro uradili svoj posao u Bogovađi prošle zime, pa je u okolnim šumama bilo na stotine azilanata.

Baš taj isti zaštitnik građana najoštrije je osudio nedavno održani protest u Maloj Vrbici i izlive ksenofobije, kažemo Janoševiću.

– Očigledno da u našem slučaju zaštitnik građana nije bio dobro obavešten – odgovara on.

Pomen ombudsmana izaziva revolt ostalih okupljenih: zbog čega nije zaštitio meštane posle skupa održanog u ponedeljak, kada su ih pojedini političari, kako tvrde, vređali. Pominju gest Gorana Ješića, potpredsednika Demokratske stranke, koji je navodno na svom tviter-nalogu napisao: „Protest protiv azilanata? Pravite protest protiv Vučića ako smete, stoko seljačka.”

 – Ne možemo da verujemo da neko ko je imao obavezu da reši problem azilanata na zakonit način nas naziva ksenofobima, rasistima ili „stokom seljačkom”, što nije korektno od gospodina Ješića – objašnjava Janošević, dodajući da protest nije bio politički.

Činjenica je, međutim, da je bio povod za politički obračun raznih stranaka, a da su mnogi protestante prozvali – ksenofobima.

Navodimo zvanični podatak da su u poslednjih nekoliko godina podnete samo dve prekršajne prijave protiv azilanata i to zbog tuče u centru za azil. Sa druge strane, više od 200 prijava podneto je protiv meštana zbog napada na azilante… Ali ništa od toga ne može da razuveri meštane. Ni garancije države ne bi promenile odluku o neprihvatanju centra za azil u Maloj Vrbici. Ne veruju, kažu, državi, jer za tri godine ništa nije uradila kako bi rešila ovaj problem. I, dodaju, nisu „stoka seljačka” – među njima ima i doktora nauka, inženjera, lekara, ekonomista, pravnika… Imaju i krizni štab, radnu grupu za organizovanje dežurstava, nedavno su oformili i pravnu grupu da bi zaštitili svoje interese, a njihovu peticiju protiv centra za azil potpisalo je 10.000 ljudi…

Sve vreme našeg boravka u Maloj Vrbici nekoliko policijskih patrolnih kola obilazilo je teren. Pitamo policajce da li su stalno tu – ali ne žele da odgovore. Umesto njih odgovaraju meštani: jesu, danonoćno, ali za dve i po godine nije bilo nijednog incidenta. Kasarnu u Maloj Vrbici čuva vojska, od koje nismo dobili dozvolu da slikamo objekat.

Mladenovčani nude drugu lokaciju

– Nekorektno je da Mladenovčane bilo ko naziva ksenofobima, mi imamo najveći broj raseljenih lica, primili smo Rome iz nehigijenskog naselja u Beogradu… Problem je što nas Komesarijat za izbeglice nije obavestio o planovima, a uzimaju kasarnu na 17 hektara, što znači da nije cilj dolazak 200 azilanata, već više od 2.000, što bi poremetilo demografski odnos, jer Mala Vrbica ima 250 stanovnika. Nudili smo komesarijatu drugu lokaciju, na pet kilometara od Male Vrbice, u Senaji, na četiri hektara gde postoji zgrada i infrastruktura, i to na korišćenje bez naknade. Oni to odbijaju – kaže Dejan Čokić, predsednik opštine Mladenovac za „Politiku”.

Čokić: Mene je postavio narod a ne DS

Na mesto predsednika opštine Mladenovac postavio me je narod, a ne Demokratska stranka. Nedavni skup organizovali su meštani Male Vrbice, a ne političari. Ja sam došao kao predsednik opštine, a ne kao predstavnik političke stranke, kaže Dejan Čokić, koga smo zamolili da prokomentariše svoje „razilaženje u mišljenju” sa vrhom Demokratske stranke, koja se javno ogradila od protesta organizovanog u ponedeljak. On napominje da ga niko iz Demokratske stranke nije zvao zbog njegovog učešća na protestu, niti je trpeo kritike zbog toga.

Na ovom skupu bili su i predsednici opština Smederevska Palanka i Vračar, a potpredsednik DS Goran Ješić juče je za Tanjug izjavio da će tražiti da funkcioneri DS-a koji su učestvovali na protestu povodom izgradnje Centra za azilante budu razrešeni svih javnih funkcija.

Cucić: Lokaciju u Senaji odbila EU

Lokaciju u Senaji odbila je delegacija Evropske unije, a ne mi, a u pomenutom budućem centru u Maloj Vrbici biće najviše 300 azilanata, tvrdi za „Politiku” Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije. On dodaje da Komesarijat za izbeglice i migracije čeka dalje instrukcije nadležnih.

Hronologija događaja oko kasarne u Maloj Vrbici

februar 2012. – odluka Vlade Srbije o predaji kasarne Komesarijatu za izbeglice

april 2012. – nije izvršena primopredaja objekta zbog protesta meštana

februar 2013. – meštani nisu dozvolili pristup nadležnima iz komesarijata kasarni

1. mart 2013. – SO Mladenovac obaveštava komesarijat da odbija osnivanje centra za azil u kasarni

13. mart 2013. – komesarijat se obraća kabinetu predsednika vlade i napominje da je dovedeno u pitanje finansiranje obnove objekta od strane EU

Zbog protesta meštana otkazan projekat Evropske unije „Podrška unapređenja životnih uslova, integraciji i pristupu pravima tražilaca azila”.