недеља, 19. мај 2024.
sren
Početna / Uncategorized @sr / Palestina – ljudska prava

Palestina – ljudska prava

PDF COI-PALESTINA 2012

Ljudska prava

Izraelski doseljenici:

Jevrejsko naseljavanje na teritoriju Zapadne obale je glavni uzrok sukobljavanja i porasta civilnih žrtava na palestinskoj strani. Izrael godinama vodi politiku nasilnog naseljavanja svojih građana na Okupiranu palestinsku teritoriju.

Ova politika dovodi do nasilnog preuzimanja palestinskog zemljišta, saobraćajnih puteva i resursa. Poslednjih godina postoje napori zvaničnih izraelskih vlasti da retroaktivno legalizuju preuzimanje palestinskog zemljišta od strane doseljenika, što podstiče atmosferu nekažnjavanja jevrejskih doseljenika i doprinosi kontinuiranoj eskalaciji nasilja na Zapadnoj obali između izraeskih doseljenika i palestinskih starosedeoca.

Tokom 2011.godine, čak dve trećine palestinskih civilnih žrtava je nastradalo od posledica napada jevrejskih doseljenika.

Izraleske snage su u 2011.godini uništile 620 palestinskih objekata, što predstavlja povećanje od 42 % u odnosu na 2010.godinu. Oko 4 200 Palestinaca je pogođeno ovim uništavanjem objekata. Samo u decembru 2011.godine se dogodilo preko 15 % od ukupnog broja akcija rušenja objekata. Većina uništenih objekata nalazila se u „oblasti C” na Zapadnoj obali, koja je pod isključivom kontrolom Izraela.

Prema izraelskim vlastima, uništavanje palestinskih objekata u 2011.godini je izvršeno jer ti objekti nisu imali izraelsku građevinsku dozvolu. Ovu dozvolu Palestinci gotovo da ne mogu da dobiju usled brojnih ograničenja, dok jevrejski naseljenici imaju preferencijalni tretman. Preko 60% teritorije na kojoj su se nalazili uništeni palestinski objekti pripala je jevrejskim doseljenicima.

Do kraja oktobra 2011.godine, Ujedinjene nacije su zabeležile 377 napada od strane jevrejskih doseljenika koji su oštetili palestinsku imovinu. Doseljenici su uništili i skoro 10 000 stabala maslina, u cilju sprečavanja palestinskih civila da se bave poljoprivredom.

Izraelska Vlada ne preuzima nikakve akcije protiv izraelskih doseljenika koji uništavaju džamije, kuće, maslinjake i drugu palestinsku imovinu, niti procesuira odgovorne za fizičke napade na palestinske civile na Zapadnoj obali.

Blokada Gaze:

Izrael je nastavio nezakonitu blokadu Gaze, čime onemogućava fizičko i administrativno kretanje ljudi i dobara na ovoj teritoriji. Praktično svi stanovnici Gaze su zatvoreni unutar ovog pojasa, s obzirom da se samo malobrojnima dozvoljava da napuste Gazu.

Izraelske snage redovno pucaju na stanovnike Gaze koji se nalaze na udaljenosti do 1.5 km od utvrđene granične linije primirja između Gaze i Izraela. Na ovaj način stvorena je „zona zabranjenog kretanja” (Access Restricted Area – ARA), koja se nalazi uz liniju razdvajanja Gaze i Izraela i koju izraelske snage kontrolišu iz „bezbednosnih razloga” od 2000.godine.

„Zona zabranjenog kretanja” je obuhvatila 35 % od ukupne obradive površine u Gazi, kojoj Palestinci više ne mogu da pristupe. Nemogućnost pristupa obradivom zemljištu je uticalo na prihode zemljoradnika, jer se godišnji prinos umanjio za 75 hiljada tona.

Izraelska mornarica je tokom 2011.godine u nekoliko navrata otvarala vatru i konfiskovala palestinske ribarske brodove koji su plovili na više od 2 nautičke milje od obale, čime su onemogućili korišćenje oko 85 % priobalnog područja Gaze. U 2011.godini zabeleženo je 72 incidenta u kojima su izraelske snage napadale palestinske ribare i uništavale njihovu opremu.

Od uvođenja blokade, u „zoni zabranjenog kretanja” uništeno je 305 bunara vode, približno 400 farmi stoke i gotovo hiljadu palestinskih kuća.

U 2011.godini u „zoni zabranjenog kretanja” je ubijen 21 palestinski civil ( među žrtvama je sedmoro dece i dve žene), dok je 213 osoba ranjeno od strane izraelskih bezbednosnih snaga.

Tortura i drugi nehumani ili degradirajući postupci:

Od strane bezbednosnih snaga Hamasa:

Hamas je u toku 2011.godine nastavio praksu arbitrarnih hapšenja i pritvaranja
političkih protivnika. Tokom godine zabeleženo je 163 žalbe na arbitrarna hapšenja koja su izvršena od strane bezbednosnih snaga Hamasa. Žrtve hapšenja i torture su bili i aktivisti civilnog društva, kao i protestanti koji su na demonstracijama pozivali na pomirenje između Fataha i Hamasa.

Pritvorenici koji su uhapšeni zbog povezanosti sa Fatahom, oni koji su pod sumnjom „da sarađuju” sa Izraelom ili oni koji se bave „nemoralnim aktivnostima” su žrtve mučenja od strane Hamasovih snaga. Metode mučenja podrazumevaju: vezivanje ruku, stavljanje poveza na oči, udaranje i šibanje kablovima. Od januara 2011.godine do septembra 2011.godine unutrašnja bezbednosna služba i policija su sprovodile mučenje nad 102 osobe.

Hamas je tokom 2011.godine pokrenuo brojne sudske procese protiv policijskih službenika koji su zlostavljali civile u pojasu Gaze. Sa druge strane, nije zabeleženo pokretanje ovih procesa protiv članova Hamasove unutrašnje bezbednosne službe koji su u nekoliko navrata optuživani za mučenje pritovorenika kao i za smrti pritvorenih osoba koje su nastale kao posledica zlostavljanja.

Od strane bezbednosnih snaga  Palestinske samouprave:

Palestinski zakon zabranjuje arbitrarno hapšenje i pritvor. Ipak , u praksi
organi Palestinske samouprave zadržavaju osobe u pritvoru i po nekoliko meseci bez suđenja. Na teritoriji Zapadne obale bezbednosne snage Palestinske samouprave, u kojoj većinu imaju pripadnici Fataha, arbitrarno hapse i pritvaraju one za koje sumnjaju da su pristalice Hamasa.

U toku 2011.godine palestinske vlasti su uhapsile nekoliko stotina pristalica
Hamasa. Vlasti su takođe hapsile i mirne protestante koji su na demonstracijama održanim tokom 2011.godine podržavali arapsko proleće i pozivali na pomirenje između Hamasa i Fataha.

Među uhapšenima su se našli i novinari koji su izveštavali sa protesta. Članovi palestinske službe bezbednosti su u toku 2011.godine arbitrarno hapsili, pritvarali i fizički maltretirali novinare koji su na kritičan način pisali o vlastima ili su podržavali Hamas. U nekoliko slučajeva, pripadnici bezbednosnih snaga su ignorisali sudsko naređenje o puštanju novinara iz pritvora.

Nezavisna komisija za ljudska prava (Independent Commission for Human Rights
– ICHR) je iznela podatak da je u toku 2011.godine bilo nešto manje od 800 slučajeva arbitrarnih hapšenja na Zapadnoj obali.

Broj prijavljenih slučajeva mučenja u pritvoru od strane pripadnika bezbednosnih
snaga tokom 2011.godine se neznatno smanjio u odnosu na prethodnu godinu. Nezavisna konisija za ljudska prava je do septembra 2011.godine registrovala 91 ovakav slučaj.

Sudstvo Palestine nije pokrenulo nijedan sudski postupak protiv članova
bezbednosnih službi zbog arbitrarnog pritvaranja ili mučenja osoba u pritvoru. Kao pozitivan pomak, vojni sudovi palestinskih vlasti su u januaru počeli da primenjuju odluku o prestanku vršenja nadležnosti nad civilima.

Od strane bezbednosnih snaga Izraela:

Iako izraelski zakon zabranjuje arbitrarno hapšenje i pritvor, izraelske bezbednosne službe nisu uvek poštovale ove odredbe. Tokom cele 2011.godine izraelske bezbednosne snage su, u Istočnom Jerusalimu i Zapadnoj obali, arbitrarno hapsile i pritvarale palestinske protestante i aktiviste, naročito one koji su učestvovali u demonstracijama protiv Zida razdvajanja (zid koji Izrael gradi duž granice sa Zapadnom obalom).

Organi izraelskog vojnog suda arbitrarno pritvaraju Palestince koji su se zalagali za nenasilne proteste protiv izraleskih naseobina i protiv trase Zida razdvajanja.

Od početka 2011.godine pa do 1.oktobra 2011. godine, izraelske snage su držale u pritvoru 272 palestinska civila bez ikakve optužbe.

Izraelske snage su tokom 2011.godine, uhapsile i držale u pritvoru 43 palestinska ribara, od čega je njih 17 zadržano u pritvoru sve do kraja 2011.godine. Ribarima nije dato objašnjenje zašto su uhapšeni i držani u pritvoru, a njihovi brodovi su zaplenjeni od strane izraelskih vlasti.

Prema podacima nevladinih organizacija, zaključno sa avgustom 2012.godine, u izraelskim zatvorima se nalazilo od 4 300 do 4 600 palestinskih zatvorenika.

Izraelski zakon ne zabranjuje mučenje ispitanika, ali zabranjuje napad i „stvaranje pritiska” od strane javnog službenika. Ipak, prilikom ispitivanja se i dalje upotrebljava „umereni fizički pritisak” iako je izraelski Vrhovni sud ovu „tehniku” proglasio nezakonitom 1999.godine, osim za slučajeve koji su povezani sa eventualnim terorističkim napadom. „Umereni fizički pritisak” u praksi označava batinanje, držanje pojedinca u stresnoj poziciji više sati, uskraćivanje sna, kao i pretnje osumnjičenom ili njegovoj porodici. Priznanja koja su dobijena upotebom ovih metoda se prihvataju kao dokaz pred izraelskim vojnim i građanskim sudovima.

Palestinskim pritvorenicima se i dalje sudi pred izraelskim vojnim sudovima i uskraćuje im se pravo na advokata prilikom ispitivanja pre početka suđenja.

Izraelske bezbednosne snage su tokom 2011.godine vršile nezakonita ubistva palestinskih civila, kako u pojasu Gaze tako i na Zapadnoj obali. U januaru 2011.godine, Protivteroristička jedinica koja pripada Snagama izraelske odbrane ( Israel Defence Forces – IDF) upala je u kuću 66.-godišnjeg Omar Salim Suliman al-Qawasmeh u gradu Hebron i ubila ga u njegovom krevetu. Kasnije je portparol jedinice izjavio da su vojnici izvršili raciju u pogrešnoj kući. Kao posledica, jedan od dvojice vojnika koji su pucali je otpušten iz vojne službe.

Uslovi u zatvorima:

Zapadna obala:

Organi Palestinske samouprave su poboljšali uslove u zatvorima tokom poslednjih nekoliko godina. Ipak, zatvorski sistem na Zapadnoj obali nema dovoljno kapaciteta za postojeći broj zatvorenika.

Građanski zatvori su u velikoj meri prenatrpani usled velikog broja zatvorenika. Problemi u vezi sa prostorom i kapacitetima zatvorskog sistema utiče i na dostupnost medicinske nege u samim zatvorima.

Palestinsko ministarstvo zdravlja je izvestilo da se zatvorenici na Zapadnoj obali suočavaju sa „ekstremno lošim zatvorskim uslovima”. Većini zatvora nedostaje adekvatna ventilacija, grejanje, hlađenje kao i osvetljenje koje bi zadovoljilo međunarodne standarde. Ponekad su maloletni dečaci stavljani u ćelije zajedno sa odraslim zatvorenicima.

Svi građanski zatvori pod kontrolom organa Palestinske samouprave dozvoljavaju posete zatvorenicima na nedeljnoj bazi, kao i obavljanje verskih obreda. Zatvorenici mogu pokreniti proceduru za podnošenje žalbi, a vlasti pokreću istražne postupke na osnovu ovih žalbi.

Tokom 2011.godine organi Palestinske samouprave su dozvoljavale članovima Međunarodnog komiteta crvenog krsta redovne kontrole zatvorskih uslova i pristup zatvorenicima.

Gaza:

Zatvorski uslovi u pojasu Gaze su veoma loši. Zatvorski objekti su značajno ispod međunarodnih i humanitarnih standarda.

Nezavisna komisija za ljudska prava još od 2010.godine nema prava da pristupi Hamasovim pritvorskim centrima niti centralnom zatvoru u Gazi.

Izraelski zatvori za Palestince:

Centri za pritvor u koje izraelska vojska smešta Palestince su, za razliku od izraelskih građanskih zatvora, ispod međunarodnih standarda. Zatvorenici se često žale na nedostatak medicinske nege.

Nevladine organizacije za ljudska prava su prijavile brojna kašnjenja i teškoće u omogućavanju pristupa zatvorenicima, zatim transfer zatvorenika bez prethodnog obaveštenja, kao i ograničenje poseta članova porodice pritvorenim Palestincima, naročito pritvorenicima iz pojasa Gaze.

Palestinske žene koje su pritvorene ili se nalaze u izraelskim zatvorima žale se na loš kvalitet hrane koji dovodi do anemije i gubljenja težine. Takođe, pritvorenice su se žalile i na prenatrpane ćelije koje su pune insekata, kao i na izolaciju od članova porodice.

Žene:

Predsednik Okupirane palestinske teritrije,Mahmud Abas, je u martu 2009.godine potpisao Konvenciju ujedinjenih nacija o eliminaciji svih oblika diskriminacije nad ženama ( United Nations Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women – CEDAW). Ipak, ostaje pod znakom pitanja kako će se ovo primeniti na palestinske zakone, kao i da li je potpisivanje Konvencije uopšte validno s obzirom na međunarodno nepriznavanje palestinskog suvereniteta. Palestinski Savet ministara je zatražio 2009.godine da se odrede budžetska sredstva za unapređenje položaja žena.

Socijalna i ekonomska diskriminacija:

Prema članu 9. Osnovnog zakona ( donet 2002.godine ) kao najvećeg pravnog akta Okupiranih palestinskih teritorija, svi Palestinci su jednaki pred zakonom bez obzira na rasu, pol, religiju ili politički stav. Ipak, bez obzira na Osnovni zakon, zakonima nije određena kazna za diskriminaciju na osnovu pola.

Preuzimanje kontrole nad pojasom Gaze od strane radikalnog Hamasa do 2007.godine je povećalo socijalni pritisak na žene. Žene u ovom delu Palestine su primorane da se oblače u skladu sa islamskim pravilima oblačenja, odnosno da nose hidžab. Žene na celoj okupiranoj teritoriji Palestine osećaju društveni pritisak da moraju da rađaju što više dece, kako bi se kompenzovali gubici u ljudstvu tokom rata.

Na osnovu palestinskog Zakona o radu, prilikom zapošljavanja je zabranjena svaka vrsta polne diskriminacije. Ipak, još uvek nije uspostavljen pravni okvir u slučaju seksualnog maltretiranja žena na radnom mestu, uprkos brojnim zahtevima organizacija za zaštitu prava žena. Žene koje su žrtve seksualnog maltretiranja na poslu se retko odlučuju da to prijave, usled straha od društvene stigme.

Učešće žena u političkom životu se značajno poboljšalo od 2006.godine kada je uvedena obavezna kvota za žene na partijskim izbornim listama. Na izborima 2006.godine, žene su činile čak 47 % registrovanih glasača.

Porodično pravo:

Porodično pravo u Zapadnoj obali i Gazi je uređeno na osnovu dva različita pravna sistema. U Zapadnoj obali je na snazi jordanski porodični zakon iz 1976.godine, dok je u oblasti Gaze na snazi egipatski porodični zakon iz 1954.godine.

Hamas je pokušao 2008.godine da u pojas Gaze uvede krivični zakon zasnovan na Hudud pravilima (Hudood Law). Ova pravila su bazirana na šerijatskom pravu i predviđaju kazne kamenovanja ili bičevanja za prekršaje kao što su preljuba ili seksualni odnos pre braka. Pokušaj Hamasa nije uspeo, jer zakon na kraju nije usvojen.

Kada se rešava o slučajevima sklapanja braka, razvoda i određivanja starateljstva nad decom, žene nemaju isto pravo glasa kao svedoci pred Šerijatskim sudom. Svedočenje dve žene ima snagu kao svedočenje jednog muškarca.

Prilikom razvoda muslimanskih brakova u Palestini, muž može svojevoljno da donese odluku o razvodu i smatraće se razvedenim ukoliko tri puta izgovori „Razvodim se od tebe”, pri čemu nije potrebna bilo kakva sudska potvrda razvoda. Sa druge strane, žena po zakonu može da se razvede jedino ako dokaže da je muž napravio neki od sledećih prekršaja: da je napustio islamsku veru, da je odsutan više od jedne godine, da ima mentalnu, kožnu ili polnu bolest, ili da nije sposoban da finansijski izdržava porodicu. Žena obično zadržava starateljstvo nad decom dok ona ne napune 10 godina ( za dečake) ili 12 godina ( za devojčice). U slučaju da sud tako odluči, žena može zadržati starateljstvo nad decom sve do 18.godine života ( za dečake) ili do udaje ( za devojčice).

Razvodi hrišćanskih brakova se vrše po pravilima hrišćanskih crkava. Crkveni sud katoličke crkve zabranjuje razvod i ženama i muškarcima. Jedini izuzetak kada je razvod dozvoljen je u slučaju pravnih nedostataka bračnog ugovora. Protestantska crkva dozvoljava razvod samo u slučaju izvršene preljube, i to ako su nakon preljube prestali seksualni odnosi između supružnika. Ostali razlozi koji mogu biti osnov za razvod su: napuštanje supružnika u trajanju od dve godine, napuštanje zbog neke druge osobe ili pokušaj ubistva.

Od ukupnog broja žena u Palestini, samo njih 1.2 % čine razvedene žene. Žene koje se razvedu trpe veliki pritisak društva koje osuđuje njihovu moralnost, što čak ide dotle da se dovodi u pitanje njihova sposobnost da podižu decu. Iz ovih razloga, neretko se dešava da žene ostaju u brakovima po svaku cenu, iz straha da ne budu suočene sa razvodom.

Žene nasleđuju manje nego muški članovi porodice, a uobičajena praksa je da ženski član porodice poveri muškom članu svoj deo nasledstva „na čuvanje”.

Siromaštvo više pogađa žene nego muškarce, što je posledica diskriminatornih zakona koji umanjuju prava žena po pitanju nasleđivanja, kao i prava na izdržavanje nakon razvoda.

Nasilje nad ženama:

Žene u Palestini su često žrtve nasilja, kako usled izraelske okupacije i vojnih napada, tako i usled porodičnog nasilja i sprovođenja ubistva „iz časti”.

Porodično nasilje nije na izričit način zabranjeno zakonom, ali se napad i udaranje označavaju kao krivično delo. Otežavajuća okolnost je što žena mora da obezbedi dva svedoka, kako bi pokrenula razvod na osnovu porodičnog nasilja. S obzirom da nema zakona o sprečavanju porodičnog nasilja, ovi slučajevi najčešće ostaju u krugu porodice.

U avgustu 2012.godine, na pijaci u centru grada Vitlejema, Nensi Zabun ( Nancy Zaboun) je ubijena od strane svog muža nakon što je pred vlastima zatražila razvod kao žrtva porodičnog nasilja. Ovaj slučaj je podigao svest o neophodnoj primeni oštrijih mera protiv počinitelja porodičnog nasilja, kao i o promeni pravila kojima se uređuje pitanje razvoda.

Silovanje je zabranjeno zakonom i za ovo krivično delo je određena kazna od 15 godina. Nijedan zakon ne osuđuje silovanje u braku kao krivično delo. U slučaju silovanja, kako u Zapadnoj obali tako i u pojasu Gaze, počiniocima ovog krivičnog dela se nasilje oprašta ukoliko se ožene žrtvom.

Organizacije koje se bore za prava žena su navele da je poslednjih godina primećen porast broja ubistava „iz časti”. Ubistva zbog časti i zločini zbog časti podrazumevaju nasilje prema ženama i devojkama, uključujući djela kao što su premlaćivanje, nanošenje telesnih povreda i ubijanje od strane članova uže porodice ili ostalih srodnika. Ovi napadi su izazvani verovanjem da je narušena čast određenog člana porodice ili cele porodice zbog stvarnog ili pretpostavljenog neprimjerenog seksualnog ponašanja žene, pa čak i u situacijama kada su silovane. Ipak, tačni podaci o broju ubistava iz časti u Palestini nisu dostupni s obzirom na to da porodice retko prijavljuju ova krivična dela, kao i da vlasti nisu uspevale da istraže ove slučajeve do kraja. Palestinska Nezavisna komisija za ljudska prava (Independent Commission for Human Rights) je iznela podatak da je u toku 2011.godine 13 žena ubijeno od strane njihovih članova porodice ili pod sumnjivim okolnostima.

U maju 2011.godine, palestinski predsednik Mahmud Abas potpisao je dekret kojim se ubistvo „iz časti” u krivičnom zakonu kažnjava kao i bilo koje drugo ubistvo.

Ipak, i tokom 2012.godine je 12 žena ubijeno od strane njihovih rođaka, od čega su tri žene ubijene iz razloga „porodične časti”.

Deca:

Od oko četiri miliona osoba koje naseljavaju teritoriju Palestine, procenjuje se da čak 49 % čine deca koja su mlađa od godinu dana. Deca mlađa od 15 godina čine 45.7 % od ukupnog broja stanovništva.

Prava dece na palestinskoj teritoriji su ugrožena stalnim vojnim upadima izraelskih snaga, uništavanjem njihovih domova, raseljavanjem kao i političkim nasiljem u zemlji. Višegodišnja okupacija utiče na zdravlje, obrazovanje kao i na opštu bezbednost dece.

U toku 2011.godine, samo na teritoriji Zapadne obale bilo je 23 napada na školske ustanove. Petnaest napada na škole je izvedeno od strane izraelskih bezbednosnih snaga, dok su 8 napada izvršili izraelski doseljenici.

U pojasu Gaze je u toku 2011.godine bilo 14 incidenata u kojima su oštećene škole. Ovi incidenti su najčešće rezultat razmene vatre između izraelskih snaga i palestinskih oružanih grupa, kao i izraelskih vazdušnih napada na Gazu.

Prava dece zaštićena međunarodnim humanitarnim pravom se kontinuirano krše od strane izraelskih snaga i izraelskih doseljenika, iako je država Izrael potpisnik Konvencije o zaštiti prava deteta iz 1989.godine i njena dva dopunska Protokola. Na kritike međunarodne zajednice upućene Izraelu zbog nepodnošenja obaveznih izveštaja o kršenju prava palestinske dece, odgovor Izraela je da je deo nadležnosti prebačen na organe Palestinske samouprave, te da država Izrael više nema informacije o povredama dečjih prava.

Kako izraelske, tako i palestinske oružane formacije koriste palestinsku decu kao živi zid ili kao sredstvo u izvođenju napada.

Na teritoriji Zapadne obale, svake godine u proseku od 500 do 700 dece bude uhapšeno, ispitivano i pritvarano od strane izraelske vojske, policije i bezbednosnih službi. Organizacije za ljudska prava navode da su izraelske snage hapsile decu u toku noći, upadajući u njihove domove i ispitujući ih bez prisustva njihovih roditelja ili advokata. Neretko se dešava da su deca primorana da potpisuju priznanja na hebrejskom, koji ne razumeju.

Deca koja su bila pritvarana, žalila su se da su pretrpela zlostavljanje od strane policije. Bilo im je prećeno, stavljani su im povezi na oči, pretrpeli su batinanja i šutiranja policajaca. Procenjuje se da je 87 % privedene palestinske dece pretrpelo neki oblik fizičkog nasilja u pritvoru. Mnoga deca nakon ovih hapšenja pate od trauma, koje im onemogućavaju normalno funkcionisanje.

Zaključno sa avgustom 2012.godine, u izraelskim zatvorima se u pritvoru nalazilo oko 200 palestinske dece. Jedan od najčešćih razloga za njihovo pritvaranje je zbog bacanja kamenja na izraelske snage i doseljenike.

U septembru 2011.godine, Izrael je doneo odredbu kojom se starosni prag za suđenje pred izraelskim vojnim sudom podiže na 18 godina. Do tada je prag bio spušten na 16 godina, te se deci od 16 i 17 godina sudilo kao odraslima pred vojnim sudom.
Deca stradaju i kao žrtve u izraelsko-palestinskim konfrontacijama. Od početka 2011.godine ubijeno je 19-oro palestinske dece, dok preko 400 ranjeno. Ovo predstavlja povećanje broja stradalih u odnosu na prethodnu godinu kada je poginulo 9, a ranjeno je preko 300 dece.

Verske slobode:

U Zapadnoj obali verske slobode su pod kontrolom izraelskih vlasti i organa Palestinske samouprave, dok u Gazi prava verskih manjina određuje Hamas.

Organi Palestinske samouprave poštuju Osnovni zakon, kao najviši pravni akt Palestine a koji je donet 2002.godine i generalno štite verska prava. Ministarstvo za verske slobode pruža ograničenu finansijsku pomoć hrišćanskom sveštenstvu i hrišćanskim humanitarnim organizacijama, ali ne i jevrejskim institucijama u Zapadnoj obali. Gotovo sva jevrejska sveta mesta na teritoriji Zapadne obale su pod izraelskom kontrolom.

Sa druge strane, zid razdvajanja koji izrael gradi duž granice sa Zapadnom obalom od 2003.godine, od i politika blokiranja delova teritorije od strane izraelskih vlasti ozbiljno ugrožava mogućnost palestinskih muslimana i hrišćana da stignu do svojih verskih objekata naročito u gradu Jerusalimu. Zid je onemogućio hrišćanima iz Vitlejema da dođu do Hrama vaskrsenja Hristovog, dok jerusalimski hrišćani moraju da prođu četiri kontrolna punkta kako bi došli do Hrama.

U toku 2011.godine nastavila se izgradnja Muzeja tolerancije koju je otpočeo Centar Simona Vizentala, uprkos brojnim protestima muslimanske zajednice. Naime, nevladina organizacija Centar Simona Vizentala je izgradnju „Muzeja tolerancije” otpočela na muslimanskom groblju starom više od hiljadu godina, gde su sahranjeni mnogi eminentni Palestinci. Izraelski Vrhovni sud je odbacio optužbe nekoliko muslimanskih organizacija i dozvolio Centru da nastavi izgradnju muzeja, obrazloživši presudu time da je groblje već više godina „napušteno”.

Primećen je porast verskog nasilja i nasilnih napada na teritoriji Palestine, koje vrše izraelski doseljenici. Ovi napadi su usmereni ka muslimanima i hrišćanima, kao i njihovim svetim mestima. U septembru 2011.godine, jevrejski doseljenici su vandalizovali i zapalili džamiju u selu Kusri, u Zapadnoj obali. Zidovi džamije su iscrtani Davidovom zvezdom kao i anti-muslimanskim porukama: „Muhamed je svinja”. Izraelski premijer Bendžamin Netanjahu i palestinski zvaničnici su osudili ovaj incident.

Tokom 2011.godine, jevrejski doseljenici su u nekoliko navrata napali i oskrnavili džamije u Beit Fadžaru (Beit Fajjar), Luban al-Šarkiji (Lubban al-Sharqiya) i Havari (Hawara).

Od kako je Hamas 2007.godine preuzeo de facto kontrolu nad pojasom Gaze, u ovoj oblasti je uveden konzervativni islamski zakon, koji je uveo ograničenja ženama. Na primer, u toku 2011.godine pritvarane su žene koje su počinile „moralni zločin” u vidu „vanbračne trudnoće”. Ženama je zabranjeno da voze motore, kao i da se oblače „neprikladno”.

U nekoliko navrata muslimansko sveštenstvo u Gazi je u molitve ubacivalo anti-semitske motive, a jedan sveštenik naklonjen Hamasu je pozvao na smrt svih Jevreja. Hrišćani u Gazi su tokom 2011.godine više puta bili žrtve pretnji od strane ekstremističkih islamskih grupa, ali Hamas nije istražio ove slučajeve do kraja.

Novinari i sloboda medija:

U toku 2011.godine nastavio se trend porasta fizičkih napada na novinare, oduzimanja opreme, hapšenja i pritvaranja novinara od strane palestinskih bezbednosnih snaga.

Tokom 2011.godine bilo je 100 incidenata u kojima je došlo do kršenja slobode medija od strane izraelskih snaga, 97 njih se dogodilo u Zapadnoj obali, a 3 u pojasu Gaze. Takođe, bilo je 106 incidenata ovog tipa koji su počinjeni od strane palestinskih vlasti, 53 u Zapadnoj obali i 53 u pojasu Gaze.

Međunarodne organizacije za zaštitu slobode medija konstantno upućuju kritike na račun Izraela zbog blokiranja pristupa novinarima u zone pogođene sukobima, kao i zbog maltretiranja palestinskih novinara. Palestinske i izraelske snage su optužene za napade i arbitrarno pritvaranje nekoliko novinara u toku 2011.godine.

Zapadna obala:

Mediji u Zapadnoj obali nisu slobodni. Bez obzira na to što Osnovni zakon kao najviši pravni akt Okupiranih palestinskih teritorija, garantuje slobodu medija, u praksi je na snazi Zakon o medijima koji je Palestinska samouprava donela 1995.godine. Prema ovom zakonu, novinari i štampani mediji mogu biti novčano kažnjavani i pritvarani ukoliko objave „poverljive informacije” o palestinskim bezbednosnim snagama ili vest koja može da naškodi „nacionalnom jedinstvu” i podstakne nasilje. Manji mediji su pod pritiskom da „pozitivno” izveštavaju o palestinskim vlastima i Fatah-u.

Palestinska samouprava je zabranila uvoz za dve dnevne novine iz pojasa Gaze, zbog njihove naklonjenosti Hamasu koji vlada pojasnom Gaze.

Novinari koji kritikuju Palestinsku samoupravu ili vladajući Fatah suočavaju se sa arbitrarnim hapšenjima, pretnjama i fizičkim zlostavljanjem. Od 2007.godine u Zapadnoj obali, kako izraelske, tako i palestinske vlasti sprovode zatvaranje radio i televizijskih stanica koje su naklonjene Hamasu.

Gaza:

Mediji u Gazi takođe nisu slobodni. Radikalna islamistička frakcija, Hamas, koji vlada teritorijom Gaze, je 2008.godine zamenio palestinsko Ministarstvo za informisanje vladinom Kancelarijom za medije i diskreditovao sve novinare koji nisu dobili dozvolu za rad ove kancelarije. Takođe su zatvoreni svi mediji koji nisu pozitivno nastrojeni prema Hamasu.

Tokom 2011.godine, vlasti su nastavile da zabranjuju uvoz za tri vrste novina koje se štampaju u Zapadnoj obali zbog njihove povezanosti sa Fatah-om. (koji vlada teritorijom Zapadne obale).

Pretnje, fizičko nasilje, arbitrarna hapšenja i pritvaranja novinara od strane bezbednosnih snaga Hamasa su uobičajena praksa.

U martu 2011.godine, jedinice unutrašnje bezbednosti Hamasa su izvršile raciju i upale u prostorije Rojtersa, CNN-a i Japanske nacionalne televizije, pri čemu su novinari napadnuti i oduzeta im je profesionalna oprema. U sep

Pogledajte još

APC/CZA zapošljava izbeglice u proizvodnji hleba i peciva

Beograd, 22. Novembar 2019. –  U okviru integracijske podrške koju pruža Centar za zaštitu i …