AzilSrbija Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila
Izvor: Tanjug
Beograd, 28.02.2022. – Broj izbeglica koji će ući u Srbiju zavisi isključivo od ponašanja susednih zemalja
Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Ðurović izjavio je da su prve izbeglice iz Ukrajine već počele da dolaze u Srbiju, za sada, uglavnom kod svoje rodbine i prijatelja.
– Kontaktiraju nas i mi ih upućujemo na Graničnu policiju da ih registruju pa da onda vidimo šta dalje – rekao je Ðurović za Tanjug.
Kako navodi, prema procenama Mađarske, očekuje se da 600.000 ljudi dođe u tu zemlju, a navodi da broj izbeglica koji će nama doći zavisi isključivo od ponašanja suseda.
– Ako oni budu zaglavljeni sa brojem ljudi i ukoliko dođu do stadijuma da ne mogu da prihvate te izbeglice, pretpostavljam da će jedan značajniji broj ljudi doći i do nas. Pogotovo što Ukrajinci Srbiju shvataju kao prijateljsku zemlju, koja joj je bliska – ističe Ðurović.
On je apelovao na Vladu Srbije da poveća kapacitete za smeštaj izbeglica.
– Mi moramo da povećamo kapacitete. Trenutno imamo mesta za 6.000 izbeglica, to je nedopustivo s obzirom na situaciju i mi moramo da dođemo do najmanje 10.000 mesta, ukoliko mislimo da nas razvoj situacije ne zatekne – poručio je Ðurović.
On je istakao da je izbeglička kriza već započela i da imamo stotine hiljada ljudi koji su pristigli u okolne zemlje pored Ukrajine, a da i u samoj Ukrajini postoji veliko pomeranje ljudi.
– Preko 400.000 ljudi je izbeglo do danas van Ukrajine, a procene su da je još 150.000 ljudi u pokretu u samoj zemlji. Mi se suočavamo sa nekom vrstom izbegličke krize, a koje će ona razmere da bude, videćemo. Neke su procene da od 5 do 7 miliona ljudi može da napusti Ukrajinu ako se ratna dejstva nastave. Podsetiću, imali smo samo nekoliko dana rata i to rata koji je koliko-toliko vodio računa da ne ruši i da ne gađa civilne ciljeve. Zamislite šta će se desiti ukoliko dođe do eskalacije ratnih dejstava i ako civili više budu uključeni u njih i počnu više da stradaju – rekao je Ðurović i dodao da će to neminovno dovesti do novih potresa.
On kaže da je u ovom trenutku najviše pogođena Poljska, zbog blizine i dužine granice, a zatim Moldavija, Rumunija i Mađarska.
– Podsetiću da se sada čeka preko 40 sati na granici sa Poljskom, a da su kolone vozila duge i preko 15 kilometara. U Poljsku je za jedan dan ušlo 70.000 ljudi, a poređenja radi, tokom izbegličeke krize 2015. u Srbiju nikad nije ušlo više od 10.000 ljudi, tako da su to ogromni brojevi – poručcuje Ðurović.
Pored Poljske, u koju je ušlo preko 200.000 ljudi, više od 75.000 ljudi je ušlo u Mađarsku, u Rumuniju više od 50.000, Slovačku više od 19.000.
– To su ogromne i vrlo zabrinjavajuće brojke – konstatuje Ðurović.
Kada govorimo o prihvatu izbeglica, on kaže da se sistemi prihvata uspostavljaju i da za to treba neko vreme, ali da Poljska uspeva da odgovori uz pomoć vojske i trupa NATO.
– Ali hraniti stotine hiljada ljudi nije lako i prave muke tek nastupaju za Poljsku. Prihvatni kapaciteti u Mađarskoj nisu spremni da odgovore na prihvat tolikog broja ljudi. U blizini granice škole i javne zgrade otvorene su za prihvat izbeglica, ali bez sistemskog plana gde idu i šta će biti sa njima – rekao je Ðurović.
On naglašava da je nama bitno da posmatramo Mađarsku koja je nama najbliži sused.
– Ukoliko se Mađari ne budu pridržavali onoga što su prošle nedelje usvojili, a to je da dodele privremenu zaštitu svim izbeglicama iz Ukrajine, a ne da ih guraju nazad, kao što guraju druge izbeglice, mi možemo da se suočimo sa problemom i to je ono što je u fokusu naše pažnje. Mi nemamo evidentirana guranja nazad Ukrajinaca duž naše granice, uprkos tome što svakodnevno imamo drugih izbeglica, neukrajinaca – poručuje Ðurović.
Kao karakteristiku ove izbegličke krize, Ðurović navodi da je to već sada jako izražena solidarnost zemalja EU da izbeglice prihvate, što nije bio slučaj prethodnih godinu dana.
– Bili smo svedoci smo situacije na belorusko-poljskoj granici, kao i stalnih guranja izbeglica nazad. Kada je reč o Ukrajincima, evropske zemlje su, očigledno, zauzele drugi stav. To je nešto što ohrabruje, jer ako se sa tim ne nastavi, to je nešto što može eskalirati u mnogo veci politički i bilo koji drugi problem – kaže Ðurović.
On pretpostavlja da je solidarnost izražena zato što se tako žestoka ratna dejstva dešavaju na očigled svih evropskih zemalja, nije reč o Africi i Aziji, već o samom obodu Evrope.
Upoređujući sadašnju izbegličku krizu sa onom iz bivše Jugoslavije, Ðurović kaže da paralele mogu da se uspostave po tome što okolne zemlje prihvataju pripadnike svojih etničkih zajednica, ali i sve druge koji beže zbog rata.
