AzilSrbija Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila
Kopenhagen, 22.januar – Danski poslanici su primorali vladu da traži na?ine za preseljenje izbeglica u kampove van gradova. Ovaj potez dolazi u momentu kada zakonodavci finalizuju zakon koji predvi?a oduzimanje novca i stvari izbjeglicama ?ija vrednosti prelazi 1,450 $.
Rezolucija, usvojena u danskom parlamentu u ?etvrtak, obavezuje vladu da smisli plan za izgradnju izbegli?kih sela izvan gradova do marta, piše Rojters.
U ovom trenutku, ve?ina izbegli?kih porodica živi u gradovima, ali jedan broj kampova sa šatorima ve? je podignut za muškarce migranate.
Migranti koji ve? žive u takvim kampovima izrazili su zabrinutost da novi predlog – u cilju olakšavanja pritisak na gradove i manja meta u kojima ponestaje smeštajnih kapaciteta – može na kraju stvoriti izbegli?ka geta.
“Dolazimo iz zemlje smrti i uništenja. Tokom našeg putovanja u Evropu, sahranili smo naše prijatelje u saharski pesak , posmatrali kako nestaju u vodama Mediterana. Mi samo želimo mir, dobar život i da bude deo Danaca, “, rekao je Abrahim Tekle, 28, iz Eritreje za Ekstra Bladet daily.
“Izolacija u izbegli?kim selima, bez odgovaraju?eg kontakta sa Dancima, onemou?ava nas da nau?imo danski i dobijemo posao,a to ?e imati velike posledice”, kaže Abrahimov prijatelj prijatelj Fitvi za ovaj list.
U me?uvremenu, Danska je korak bliže implementaciji predlog o oduzimanju novca i drugih dragocenosti izbeglicama ?iji iznos odnbosno vrednost prelazi i 10, 000 kruna ($ 1,450) – sa izuzetkom predmeta “sentimentalne vrednosti”, kao što su burme. U ?etvrtaksu danski poslanici završili kona?no ?itanje ovog nacrta bez ikakvih amandmana. O?ekuje se da ?e zakon biti izglasan26. januara.
“Me?unarodna zajednica mora pozvati Dansku i upozriti je na to da ulazi u trku do dna. Danska je bila jedna od zemalja prvih šampiona Konvencije o izbjeglicama, ali njena vlada sada drsko stavlja barijere za sigurnost izbegli?kih porodica”, smatra Gauri van Gulik, zamenik direktora Amnesti International za Evropu i Centralnu Aziju, komentarišu?i predložena zakonska rešenja .
Pored toga, Danska planira da izbeglice ubudu?e ?ekaju tri, umesto jedne godine, da se spoje sa ?lanovima svoj porodice koji su ostali u ratom razorenim zemljama.
Neki danski no?ni klubovi, nakon žalbi žena zog uznemiravanja, uveli su ” jezi?ke kontrole“ i zahtevaju od posetilaca da, ako žele da u?u, da dokažu da mogu da govore danski, nema?ki ili engleski. U ?etvrtak, ministar inostranih poslova te zemlje, Kristian Jensen pojavio pred Savetom za ljudska prava UN-a da brani imigracionu politiku od uvida u stanje ljudskih prava u Danskoj od 2011. Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) i oštro kritikovao zakon, knstatacijomda bi on “mogao podsta?i strah (i) ksenofobije” i dovesti do kršenja me?unarodnog prava.
Uprkos sve ve?oj me?unarodnoj iritiranosti planovima Danske, Inger Stojberg, ministar integracija, je više puta ponovio da se o “Danskoj imigracionoj politici odlu?uje u Danskoj, a ne u Briselu”.
Prema anketi, 37 odsto (skoro duplo više nego u speptembru 2015.) Danaca se protivi ideji preuzimanja bilo kog broja novih izbeglica. Prošle godine Danska je primila rekordnih 20.000 azilanata, a to je još uvek skoro deset puta manje nego u Švedskoj.
