Izvor: RTS
Foto:RTS
Video:RTS

Beograd, 8. septembar 2025. godine – Prošla je decenija od velikog izbegličkog talasa koji se preko Balkana i Srbije prelio u Zapadnu Evropu. Tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel je čuvenom rečenicom „Uspećemo!“ omogućila da više od milion ljudi podnese zahtev za azil u Nemačkoj. Kakva je situacija sa migrantima u Nemačkoj, a i u drugim zemljama danas, tema je o kojoj smo razgovarali u Jutarnjem programu RTS-a.
Direktor uprave Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović, naglasio je da je glavni izazov prihvat na lokalu i integracija: „Čini se da, kroz naš rad, iskustvo i praćenje ove teme, Nemačka je htela da taj posao uspešno odradi, da sve te ljude prihvati i integriše. Međutim, s obzirom na broj ljudi koji je došao, kao i tehničke i druge prepreke, suštinski su pali u oblasti integracije.” Dodao je da sada svedočimo posledicama loše sprovedene integracije, pri čemu je nemačka javnost politički rastrzana. Ti jazovi i problemi koji su počeli na lokalnom nivou sada se prenose u politiku, poprimajući sasvim nove dimenzije.

„Ako se vratimo na onaj početni period kada je 2015. i 2016. godine broj tražilaca azila naglo porastao širom Evropske uniji na čak 2,7 miliona, možete li da napravite poređenje i ocenite dinamiku priliva migranata u prethodnih deset godina, prosto bilans u pogledu rešenih zahteva za azil?“

Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila navodi: „Kada pratimo dinamiku, 2015. i 2016. godina su bile godine sa najvećim brojem ljudi koji su došli u Evropsku uniju. U 2015. godini zabeležen je broj od oko 1,3 miliona zahteva za azil, a 2016. godine oko 1,2 miliona.” Međutim, od tog perioda do početka pandemije, broj zahteva počinje da opada. Tokom 2019. i 2020. godine, broj aplikacija je bio najniži, sa oko 440.000 zahteva na nivou cele EU. Posle 2020. godine, broj zahteva ponovo počinje da raste i 2024. godine dostigao je oko 900.000 aplikacija na godišnjem nivou. Do prve polovine 2025. godine, broj zahteva ponovo blago pada na oko 400.000, ali i dalje se radi o stotinama hiljada ljudi. Đurović je naglasio da je Balkanska ruta, tačnije Istočno-Mediteranska ruta, i dalje ključna migraciona ruta.

“Nemačka je već dugo glavno odredište, a ove godine je po prvi put to i Francuska, ali kakva je sad situacija, kad ste već pomenuli sa ostalim državama članica, posebno onim graničnim, Mađarska, Grčka, Hrvatska?”

„Mađarska i Hrvatska, na primer, beleže minimalan broj registrovanih zahteva za azil, sa godišnjim brojem od 2.000 do 4.000 u poslednje tri godine, odnosno oko 1.800 u Hrvatskoj prošle godine. To su mizerne brojke u poređenju sa drugim zemljama“, objašnjava Đurović. S druge strane, Grčka beleži značajan porast broja zahteva za azil, sa čak 120.000 aplikacija u 2024. godini, što predstavlja rast u odnosu na prethodne godine. Ovo može izgledati kontradiktorno u odnosu na izjave da se izbeglička migracija smanjuje. „Ono što bi moglo da se protumači je da ljudi i dalje dolaze, međutim, oni nisu registrovani kao tražioci azila u mnogim zemljama kojima to ne odgovara. Na primer, zašto bi Hrvatska ili Mađarska bilo koga pustili u azilni postupak, da sutradan neko može te ljude da im vrati? Umesto toga, one jednostavno ignorišu njihovo prisustvo, omogućavajući im da nastave put ka Nemačkoj ili Francuskoj, zemljama koje ih prihvataju.“

“Kakve rezultate može da donese to što Grčka radi?“

Radoš Đurović navodi: „Sada, Grci, zbog ovih statistika o kojima sam vam pričao prošle godine, a koje su ogromne, da ne bi ponovo postala zemlja koja će se jedina baviti ovim pitanjima, jer sve ostale zemlje na putu imaju mali broj aplikacija. Sada su Grci, suočeni s novim prilivom preko Krita i drugih ostrva, pokušavaju da smanje taj broj. To su pokušali na način da zakonom, zapravo, spreče mogućnost da se traži azila, što je potpuno protivno svim evropskim propisima i Konvenciji o statusu izbeglica koju su te zemlje ratifikovale. To je sasvim kontroverzna mera, ali vidite, sad smo došli do toga šta su motivi za jednu državu da izbegava taj pritisak. Podsetiću da i sa novim Paktom o azilu i migraciji koji je Evropska unija usvojila i koji treba da počne da se primenjuje od 2026. godine, pitanje solidarnosti nije u potpunosti rešeno.“

„Kakvi su podaci, koliko je migranata prošlo Balkanskom rutom za poslednjih deset godina, i ono što je možda najvažnije kada je reč o nama – koliko njih se zadržalo u Srbiji?“

Centar navodi da kada govorimo o broju ljudi koji su prošli kroz Srbiju, gruba procena je da se radi o broju od 1,5 do 2 miliona ljudi. Ipak, broj azilnih aplikacija, koje registruje policija, ne odražava stvarni broj migranata, jer mnogi ne zatraže azil ili to ne uspeju. Stvarna brojka je verovatno veća.
U Srbiji, u ovoj godini, 320 ljudi je ove godine izrazilo nameru za azil, a dodeljeno je svega sedam azila, uključujući dva izbeglička statusa i pet subsidijarnih zaštita. To su potpuno insignifikantne brojke. „Međutim, veliki broj ljudi je prošao, a glavni prioritet jeste da ti ljudi, dok prolaze, barem budu u sistemu, koliko je to moguće, da im se poštuju osnovna prava, da se zaštite od zloupotreba i da, naravno, sistem može da funkcioniše“, dodaje Đurović.

„Hoćete da kažete da su migracije vodeća tema evropskih birača u poslednje vreme? Evo, prema podacima Eurostata, na poslednjim izborima za Evropski parlament 2024. godine, 24% ispitanika smatralo je da su migracije prioritetno pitanje. Zašto i dalje vlada odijum prema migrantima, i da li su oni više bezbednosni problem za Evropu?“

Centar smatra da migranti u većini slučajeva žele da se integrišu i postanu deo društva. Kako navodi Radoš Đurović: „Imate jednu perspektivu. Vidite ljudske probleme, najveći broj ljudi je potpuno normalan, želi da se uključi. Imate incident u svakoj grupi. I u navijačkoj, i među našim građanima imate kriminalitet određenog stepena. Tako i u ovoj velikoj grupi ljudi ima različitih ljudi. Ali greota je te populacije, pobeglo je i želi da se uključi, da se integriše.“ Političari često koriste migracije kao temu za sticanje političkih poena, optužujući migrante za kriminal, dok ova grupa nema nikoga da brani njihov interes. „U političkoj debati, ako ste levi ili desni, vi imate i sagovornika koji možda brani taj stav. Ko će da brani migrante ako ih vi optužite da su kriminalci? Oni nemaju svoj glas.“ Problem se dodatno komplikuje smanjenjem podrške za programe integracije u zapadnoevropskim zemljama, što ostavlja migrante na ulicama, što dalje podstiče antimigrantsku retoriku.

Za razliku od zapadnoevropskih zemalja, Srbija ima drugačiji pristup prema migrantima, jer njeni građani, zbog svog vlastitog izbegličkog iskustva, razvijaju veću empatiju prema onima u sličnim situacijama. Ipak, migranti se uglavnom ne zadržavaju u Srbiji. Veći izazov postaje radna migracija, s obzirom na to da se broj stranih radnika povećava. Đurović zaključuje: „Mi smo imali izbegličko iskustvo, znamo šta je rat, šta je bombardovanje. U tom smislu naši građani donekle imaju veliku empatiju. Međutim, migranti se kod nas realno ne zadržavaju, ne ostaju. Ono što bih dodao, nezavisno od izbeglištva, jeste radna migracija. Veliki broj stranih radnika dolazi kod nas, i to je takođe tema o kojoj moramo kao društvo da razmišljamo, jer ti radnici dolaze iz sličnih regiona i ostaju ovde.“

Celu emisiju možete pogledati na sledećem linku: https://www.youtube.com/watch?v=18v9Ohhs1KQ