четвртак, 30. мај 2024.
sren
Početna / AZIL

AZIL

Tražioci azila su lica (stranci) koji na teritoriji Republike Srbije borave legalno pošto podnesu nameru za azil. Status tražilaca azila imaju sve vreme trajanja azilnog postupka. Ova lica često u Srbiju ulaze kao migranti bez legalnog osnova za ulazak u Srbiju, ali im se status promeni onog momenta kada izraze nameru da traže azil. Namera se može izraziti bilo kom policajcu na teritoriji Republike Srbije: na granici, u prihvatnom centru ili policijskoj stanici. Namera se izražava usmeno ili izgovarajući reči  AZIL (engl: ASYLUM) ili POMOĆ (engl: HELP)

Vrste azila

IZBEGLIČKA ZAŠTITA
Izbeglička zaštita se dodeljuje strancu zbog opravdanog STRAHA OD PROGONA zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj posebnoj društvenoj grupi ili zbog svojih političkih uverenja u zemlji porekla (npr. progon političkih protivnika, progon verskih neistomišljenika, progon ljudi koje su druge nacionalnosti ili boje kože).

SUBSIDIJARNA ZAŠTITA
Subsidijarna zaštita se dodeljuje strancu, koji bi u slučaju povratka u svoju državu (državu porekla) bio IZLOŽEN MUČENJU, NEČOVEČNOM ILI PONIŽAVAJUĆEM POSTUPANJU ili bi njegov ŽIVOT I BEZBEDNOST bili ugroženi NASILJEM OPŠTIH RAZMERA koje je izazvano spoljnom agresijom ili unutrašnjim oružanim sukobima ili masovnim kršenjem ljudskih prava (npr. nasilje izazvano invazijom, građanskim ratom i dr). Ovaj oblik zaštite se dodeljuje nakon sprovedenog azilnog postupka

Prava tražilaca azila

  • da legalno boravi na teritoriji RS sve dok traje azilni postupak
  • da za vreme azilnog postupka bude smešten u Centar za azil ili da boravi u privatnom smeštaju ako ima sopstvenih sredstava
  • da dobije identifikacionu ispravu (ličnu kartu za lica koja traže azil)
  • da se slobodno kreće na teritoriji RS ako dobije važeću ličnu kartu za lica koja traže azil
  • da ima pravo na zdravstvenu zaštitu
  • da ima pravo na besplatnog prevodioca i pravnog zastupnika tokom celog azilnog postupka.
  • da ima pravo na besplatno osnovno i srednje obrazovanje
  • da ima pravo na novčanu socijalnu pomoć ukoliko nije smešten u Centar za azil i boravi u privatnom smeštaju

Procedura

Nakon što se izbeglica obratiti policiji i izjavi da želi azil u Srbiji, policajci ga evidentiraju i izdaju POTVRDU o izraženoj nameri za azil, koja sadrži lične podatke koje je tražilac azila dao o sebi, odnosno podatke iz dokumenata ukoliko ih ima sa sobom. Ova potvrda služi kao dokaz o izraženoj nameri za azil u Republici Srbiji i omogućava pravo boravka na teritoriji Republike Srbije u trajanju od 72 sata. Za to vreme tražilac azila treba da se javi u jedan od pet postojećih centra za azil – Banja Koviljača, Bogovađa, Sjenica, Tutin i Krnjača.

Azilni postupak u Republici Srbiji formalno započinje popunjavanjem formulara zahteva za azil, tj. zvaničnim podnošenjem zahteva za azil. To se najčešće obavlja u prostorijama Centara za azil 15 dana do 2 meseca od prijema. Službenici Odseka za azil (policija) pomažu u zvaničnom popunjavanju formulara o zahtevu za azil. Popunjavanjem ovog formulara zvanično je pokrenut postupak za odlučivanje o dodeljivanju azila.

Nakon izvesnog vremena (može proći i mesec-dva od prvog intervjua), održava se saslušanje (usmena rasprava) na kojoj službenicima Odseka za azil tražilac zaštite detaljno iznosi razloge zbog kojih je napustio zemlju porekla i zatražio azil u Republici Srbiji.

Ovaj razgovor sa policijom (saslušanje) traje dosta duže od podnošenja zahteva za azil (nekoliko sati) i na postavljena pitanja se odgovora veoma detaljno.

Odluku o azilnom zahtevu donosi Odsek za azil – policija, u roku od 2 meseca od podnošenja zvaničnog zahteva za azil.

Ukoliko je odluka pozitivna tražiocu se dodeljuje zaštita u Republici Srbiji, a ukoliko je negativna, ostavljeno mu je pravo na podnošenje žalbe Komisiji za azil koja će u naredna dva meseca od dana podnošenja žalbe doneti odluku.

Odluka o žalbi Komisije za azil može da bude pozitivna i u tom slučaju se dobija zaštita u Republici Srbiji, dok se u slučaju procene da je žalba neosnovana određuje vremenski rok za napuštanje Srbije i u tom slučaju se završava azilni postupak.

Pokretanje upravnog spora odlaže odluku o napuštanju Republike Srbije.