Izvor: APC
Foto: APC

Prihvatni Centar (PC) Principovac: Stanari/korisnici centra su tražioci azila koji su incijalno bili smešteni u Centru za azil u Sjenici, a prebačeni u Prihvatni centar Principovci zbog zatvaranja centra za azil Sjenica radi renoviranja. APC nije dobio zvaničnu odluku Komesara za izbeglice o takvom premeštanju i pored upućenog zahteva, a imajući u vidu da prihvatni centar po zakonu ne može biti centar za smeštanje tražilaca azila, dok trenutno postoje još dva centra za azil u Srbiji koji nesmetano rade i imaju kapaciteta za prihvat tražilaca azila (centri za azil Obrenovac i Vranje).

Porcije hrane u prihvatnom centru Principovci su po obroku nedovoljne prema svedočenjima smeštenih lica. U kampu je veoma vruće, a klima uređaj postoji samo u glavnoj sobi u kojoj tražioci azila jedu i gde se nalaze utičnice za punjenje telefona, ne i u prostorijama gde spavaju. Stanar N. E. navodi da kada neko iz Komesarijata ide poslom u Šid, poveze nekoliko stanara, pa ostali stanari prihvatnog centra daju novac onima koji idu, kako bi im se kupila voda i namirnice. Isti odlasci se realizuju svega jednom ili dvaput nedeljno, a stanari centra nemaju drugog načina da do istih potrebština dođu izuzev da pešače uz samu graničnu liniju sa Hrvatskom, više od 6 kilometara, do prvog naseljenog mesta. U PC Principovci trenutno je smešteno između 20 – 25 ljudi.

Prihvatni Centar (PC) Preševo: Najveći broj lica u PC Preševo čine lica bez dokumenata, u iregularnom položaju, poreklom iz Avganistana, uz manje grupe lica poreklom iz Egipta, Maroka i Tunisa
Ove nedelje se broj korisnika smanjen u odnosu na prošlu nedelju. Međutim, kako se navodi u izveštajima južnih timova APC, migranti sve češće izbegavaju kamp, naročito oni koji u Srbiju dolaze preko Severne Makedonije, jer se među njima proširila informacija da ukoliko samostalno dođu do kampa, biće pushbackovani (gurnuti faktički nazad u S.Makedoniju).

Prihvatni Centar (PC) Bujanovac:

– Problem sa prihvatom maloletnih lica i problem utvrđivanja uzrasta.
Hroničan problem funkcionisanja samog prihvatnog centra je utvrđivanja uzrasta lica koja se u centar smeštaju. Službenici centra (KIRS) poklanjaju veru iskazu istih lica ne uzimajući u obzir njihov izgled, ponašanje i druge specifičnosti. Tako na primer, grupa od 3 lica poreklom iz Avganistana je pokušala da uđe u kamp Bujanovac, međutim dvojica od njih su prvo navela da imaju 18 godina, iako su bili maloletni, ne bi li dobio smeštaj. Obojica su istakli da im prilikom ulaska-kontakta sa službenicima centra nije bilo omogućeno da objasne svoju situaciju i da nisu dovoljno dobro govorili engleski jezik da bi objasnili da su maloletni, a da prevodilaca nije bilo.
Predstavnik UNHCR-a je objasnio da konačnu odluku o prijemu donosi KIRS i da, s obzirom na to da su prilikom prvog pokušaja naveli da imaju 18 godina, UNHCR nije mogao dalje da interveniše kada se ispostavilo da su lica maloletna. Službenik UNHCR-a im je doneo vodu za piće i obavestio ih da više nema porcija ručka, jer su sve 33 porcije najavljene/dobijene za smeštena lica već bile podeljene. Rečeno im je da prijatelji ili rođaci koji su već smešteni u kampu mogu da podele svoju hranu sa njima.

– Rizik od odvajanja bliskih rođaka i problem dokazivanja srodstva.
Hroničan problem postoji u pogledu utvrđivanja srodstva među licima koja ulaze u sistema prihvatnih centara i konkretnog centra u Bujanovcu. Tako na primer, A. N. (2011), poreklom iz Avganistana, je već pet dana smešten u kampu, nakon što je u Srbiju ušao preko Severne Makedonije, a da njegov brat ne može da mu se pridruži. Od svog brata je razdvojen još u Severnoj Makedoniji, kada su ih krijumčari, tokom prelaska granice, razdvojili u manje grupe. Braća nisu imala fotografije, niti telefone kojima bi mogli da dokažu da su u srodstvu pripadnicima KIRS-a u centru, dok ih je pripadnik obezbeđenja optužio da lažu o svojim godinama kako bi bili primljeni u kamp.

– Agresivno postupanje obezbeđenja u kampu: Službenici obezbeđenja su bili verbalno agresivni ne samo prema stanarima i licima koja su tražila da budu primljena u prihvatni centar, uključujući situaciju kada su službenici APC-a ukazivali da su neka od lica maloletna i da je do nesporazuma došlo zbog jezičke barijere. Obezbeđenje je odbacilo ove navode, insistirajući da migranti lažu i da pokušavaju da iskoriste činjenicu da kamp prima maloletna lica, bez namere da razmotre iznesene argumente od strane stanara i lica koja su tražila da budu primljena, te preispitaju svoju odluku ili se konsultuju sa upravom istog prihvatnog centra ili kontaktiraju nadležni centar za socijalni rad u Bujanovcu.

Situacija na južnoj granici – Severna Makedonija / Srbija
Prema izjavama lica, trenutno lica koja ulaze u Srbiju iz pravca Severne Makedonije ne mogu direktno da budu primljena u PC Preševo, čak ni kada je reč o punoletnim licima. Kako bi izbegli mogućnost pushbacka, prvo odlaze u PC Bujanovac, odakle ih KIRS potom prevozi u Preševo. Međutim, KIRS ih ponekad ne prevozi, uz obrazloženje da nema raspoloživo vozilo, pa se punoletnim licima govori da se sami vrate u Preševo peške ili na drugi način.
Lica koja na kraju završe u PC Preševo uglavnom su tamo dospela nakon što su uhvaćena u tranzitu kroz Srbiju ka Subotici ili u Beogradu, ili nakon što su faktički gurnuta – pushbackovana iz Mađarske i Hrvatske nazad u Srbiju.

Srpska granična policija – navodi o upotrebi elektrošokova
H. H. (2008), S. N. (2008) i R. A. S.(2009), svi poreklom iz Avganistana, ušli su u Srbiju iz Severne Makedonije kao deo grupe nedokumentovanih migranata kada su bili zaustavljeni od strane policije.
Nakon prelaska granice, srpska policija ih je prema njihovim navodima prisilila da se vrate u Severnu Makedoniju upotrebom elektrošokova.

Situacija na jugoistočnoj granici – Bugarska / Srbija
Bugarska je i dalje predstavlja dominantan pravac ulaska nedokumentovanih izbeglih lica u Srbiju. Južni timovi APC su tokom prvih nekoliko dana ove nedelje zabeležili da je najmanje 80 lica ušlo na teritoriju Srbije iz pravca Bugarske, uglavnom u većim grupama. Nakon ulaska, krijumčari najčešće organizuju njihov prevoz ka Beogradu, a zatim ka Subotici, gde pokušavaju da pređu u Mađarsku, ili idu ka Šidu, gde pokušavaju da nastave tranzit ka Sloveniji i uđu u Hrvatsku.

Situacija na severnoj granici – Srbija / Mađarska

Privođenja i zadržavanje u pograničnoj oblasti
Zabeleženo je više navoda o postojanju objekta nalik garaži u blizini graničnog prelaza Horgoš, u kojem se lica zadržavaju više sati nakon privođenja, pre nego što budu relocirani na jug Srbije.
M. A. (2000), W. S. (1999) i S. E. (2002), državljani Avganistana, ušli su u Srbiju preko Bugarske sa grupom od oko 30 migranata. Granicu su prešli peške, nakon čega su vozilom otišli direktno do Subotice, gde su pet dana boravili u šumi. Pre pokušaja prelaska u Mađarsku policija ih je privela i zadržala oko 12 sati u prostoriji koju su opisali kao garažu. Naveli su da tokom zadržavanja nisu dobili ni hranu ni vodu.

Zadržavanje nekoliko sati na teritoriji Mađarske pre pushbacka:
N. K. (2003) i A. S. R.(2001), državljani Avganistana, ušli su u Srbiju preko Bugarske sa još 22 migranta. Granicu su prešli peške tokom noći, a zatim su vozilom otišli do Beograda, gde su osam dana boravili u jednoj kući. Nakon toga su autobusom otišli do Subotice i pokušali da pređu u Mađarsku. Mađarska policija ih je privela i zadržala oko pet sati radi provere, nakon čega su faktički predati srpskoj policiji.

Zvanični podaci mađarske policije i dalje pokazuju trend manjeg broja lica vraćenih iz Mađarske od realnog stanja stvari na terenu, kao i veoma mali broj lica sprečenih u pokušaju prelaska mađarske ograde.
U periodu od 03.08. do 07.08. Mađarska je pushbackovala ukupno 25 lica, dok je svega 3 lica sprečeno u pokušaju prelaska, što je već manje od podataka sa kojima raspolažu APC severni timovi. Postoji mogućnost da najmanje polovina lica koja uspeju da pređu granicu (i nisu identifikovani od strane Mađarske policije) nastavlja dalje ka Austriji, ali se ovaj podatak ne može sa sigurnošću potvrditi.

Situacija na granici – Srbija / Hrvatska
Z. E. B. (1998) i H. T.(1996), državljani Maroka, ušli su u Srbiju preko Bugarske, skrivajući se u kamionu. Prema njihovim navodima kamion ih je dovezao do Beograda, gde su deset dana boravili skriveni u kući koju su im obezbedili krijumčari.
Nakon toga otišli su do Šida, gde su proveli dva dana, a zatim su ilegalno ušli u Hrvatsku. Hrvatska policija ih je privela i zadržala tri dana. Naveli su da im je izrečena zabrana ulaska u Hrvatsku u trajanju od šest meseci, ali nisu želeli da pokažu dokumentaciju kojom bi to potvrdili.
Nakon tri dana, prema njihovim navodima, predati su srpskoj policiji, koja ih je zadržala oko deset sati u lokalnoj policijskoj stanici, a zatim su relocirani u PC Preševo.

Cena krijumčarskih usluga
Cene krijumčarskih usluga na ruti od Turske do Srbije kretale su se približno između 3.000 i 8.500 evra, pri čemu su iznosi uglavnom bili viši za državljane Avganistana (6.500–8.500 evra) u odnosu na državljane zemalja Severne Afrike (3.000–6.000 evra).