Foto: APC
Video: RTS Jutarnji program
Izvor: RTS Jutarnji program

 

 

Beograd, 21. septembar 2026. godine – Direktor uprave Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je u Jutarnjem programu RTS-a da je masovni ulazak desetina hiljada ljudi u špansku enklavu Seutu krajem jula razotkrio ozbiljne slabosti evropskog sistema upravljanja migracijama i da „takav priliv ne može biti spontan“.
Prema njegovim rečima, nakon prvog ulaska masovnog broja ljudi, u Seuti je ostalo 10.000 do 12.000 ljudi, dok su španske vlasti obezbedile 8.300 smeštajnih mesta. Oko 2000 do 4000 migranata i dalje borave na ulicama i plažama, uprkos uklanjanju improvizovanih kampova. „Džaba sila, ako vi ne možete nigde da ih smestite“, rekao je Đurović, ukazujući na logističke limite španske administracije.

Đurović je ocenio da je situacija u Seuti prvi test novog Pakta o azilu i migraciji, usvojenog 12. juna, ali da se njegova primena odvija sporo i neujednačeno. Španija je u roku od sedam dana morala da sprovede trijažu svih pristiglih, što je, kako kaže, bilo „gotovo nemoguće“. U proces je ušlo nešto više od 2.000 ljudi, dok se najveći broj sam vratio u Maroko.
Trijaža, koja obuhvata identifikaciju, registraciju, uzimanje otisaka prstiju i procenu ranjivosti, može da traje i do 12 nedelja, a Seuta, kao mala teritorija, nema kapacitete da postupak sprovede u predviđenim rokovima. Španija je 28. avgusta tražila od Evropske unije operativnu podršku da bi ubrzala postupak trijaže. Đurović je posebno istakao da je oko 2.000 maloletnika zaštićeno, da im je postavljen staratelj i da ne smeju biti u detenciji niti deportovani dok se ne utvrde sve okolnosti.

Direktor uprave Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila je naglasio da dolazak „60.000 do 80.000 ljudi u jednom danu iznenadno na jednom teritoriju“ ukazuje na organizovanu aktivnost. „To nije nešto što je sigurno spontano“, rekao je, dodajući da incident može biti „test fleksibilnosti i sposobnosti EU da odgovori na ovakve izazove“.
On je naveo da Španija raspolaže značajnim kapacitetima u kontinentalnom delu zemlje, ali zbog ograničenosti prostora u Seuti nije mogla brzo da ih prebaci na teritoriju enklave. Zatražila je i finansijsku pomoć EU, koju je dobila tek 9. septembra, gotovo mesec dana nakon incidenta. Suštinski, Španija ne želi da dodatno naruši već krhke odnose unutar Evropske unije. Iako je mogla da deo ljudi izmesti u kontinentalnu Španiju i tamo ubrza procesuiranje, izgleda da to nije učinjeno kako bi se izbegle nove kritike, tenzije i eventualno slabljenje evropske solidarnosti po ovom pitanju.

Đurović je upozorio da se na društvenim mrežama u Maroku ponovo šire pozivi za novi masovni prelazak u Seuti 23. septembra, što smatra „zabrinjavajućim momentom“. Odnosi između Španije i Maroka, kao i šire saradnje EU sa zemljama Severne Afrike, ocenjuje kao kompleksne.

Govoreći o rastu ekstremno desnih stranaka u Evropi, posebno u Nemačkoj, Đurović je rekao da je „neuspela integracija glavni okidač“ za promenu stavova građana. Podsetio je da je Nemačka od 2015. primila više od 1,5 miliona izbeglica, a zatim i najmanje 2 miliona Ukrajinaca. Istakao je da Nemačka tehnički nije mogla da primi u kratkom vremenskom periodu toliko ljudi i da ih istovremeno uspešno integriše.

“Potpuno je objektivno da nema Evrope bez migracije, kao što nema ni Srbije. To je realnost. Bez intenzivne migracije, naša zemlja do 2050. godine ne bi mogla da funkcioniše: od privrede, preko penzionog sistema, do ukupnog društvenog razvoja. Dolazak ljudi, dakle, nije nešto od čega treba bežati; izazov je u integraciji, uključivanju i stvaranju uslova da ti ljudi postanu deo društva.
Međutim, kada postoje kulturološke, religijske i druge prepreke, kao i antagonizovano stanovništvo koje u svom okruženju vidi da stvari ne funkcionišu, javlja se strah. Građani misle: ako dolaze stranci, oni neće biti kao mi, neće usvojiti naše vrednosti, pa se moramo braniti. Ako se pojavi politička elita koja taj strah iskoristi i poruči da će „rešiti stvar“ tako što niko više neće dolaziti, ljudi bez iskustva u ovoj oblasti mogu poverovati da je to rešenje. Ali to je zabluda. Zaustavljanje migracije značilo bi gašenje sopstvenih društava.
Mnoge zemlje nisu dovoljno jasne u komunikaciji prema javnosti. Treba im radna snaga, a istovremeno zagovaraju ograde. Građanima nisu objašnjeni ni benefiti ni rizici, niti šta se može prihvatiti, a šta ne. Zato se koriste jednostavne poruke, jer je ljudima lakše da stvari posmatraju pojednostavljeno. Ali ono što je zaista potrebno jeste migracija i uspešna integracija, uz obezbeđivanje adekvatne bezbednosti i uključivanje ljudi u društvo“ zaključuje Đurović.

Celu emisiju možete pogledati na sledećem linku: https://www.youtube.com/watch?v=G-eYuOrdkEk&t=901s