AzilSrbija Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila
Izvor: RTS
Beograd, 04.10.2022– Rat u Ukrajini, inflacija, sankcije i rast cena energenata potisnuli su u drugi plan pitanja migracija i migranata, ali migrantska kriza nije prestala od 2015. godine. Ove godine je broj migranata koji dolaze u našu zemlju porastao, kaže izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović. Do septembra je više od 70.000 ljudi ušlo i najverovatnije u velikom broju prošlo kroz Srbiju, govori Đurović. Ističe da treba uvesti vize za zemlje iz kojih ljudi avionom stižu u Srbiju, pa pokušavaju da nastave dalje.
’’Migrantska kriza nije prestajala od 2015. godine za ovaj region, ali sada su brojevi mnogo veći. Prvi put od 2016. imamo ovakav rast brojeva. Prema našim procenama, preko 70.000 ljudi je do septembra ušlo i najverovatnije u velikom broju prošlo kroz zemlju, a u zemljama poput Austrije i Mađarske se beleži povećan broj ljudi koji traže azil, tako da su brojevi na nivou EU i preko 400.000 za prvih šest meseci’’, rekao je Đurović.
Prema njegovim rečima, najveći broj ljudi dolazi kopnenim putem- iz pravca Grčke, Turske i Bugarske.
’’Dolaze na naše južne granice, do 300 ljudi dnevno uđe, prema našim procenama. Oni uglavnom žele da nastave dalje, kratko se zadržavaju kod nas. Podsetiću da je situacija posebno teška na severu zemlje, gde se duž mađarske granice nalazi hiljade ljudi i gde su svakodnevna vraćanja od Mađara nama nazad, bez poštovanja protokola’’, rekao je Đurović.
Ipak, napomenuo je, oni neumorno pokušavaju da prođu dalje i ne libe se da koriste usluge krijumčara. Pored mađarske granice, na kojoj je kaže najveći pritisak, deo migranata pokušava da iz Srbije uđe u BiH i onda nastavi put ka EU.
Đurović dodaje da je i dalje reč o mlađim ljudima, između 20 i 30 godina, ali da ne treba izgubiti iz vida da je među njima 10 do 15 odsto žena i dece.
’’Najveći broj ljudi je i dalje iz Avganistana, preko 40 posto, ali drugi po broju su ljudi iz Sirije, što govori o tome da se radi o izbeglicama koje trpe jako težak tretman u Turskoj, i nasilje između ostalog. Zbog toga pokušavaju da nastave dalje’’, rekao je Đurović i dodao da je Turska svoju tešku ekonomsku situaciju vezala za prisustvo Sirijaca, kojih na turskoj teritoriji, kako navodi, ima više od 3.000.000.
Govoreći o usklađivanju vizne politike sa EU, što je najavljeno na trilateralnom sastanku u Budimpešti, Đurović je rekao da je to rezultat drugog vida migracije.
’’Ljudi iz zemalja koje imaju liberalniji vizni režim sa Srbijom dolaze preko aerodroma i odatle pokušavaju da nastave dalje. Radi se o ljudima iz Tunisa, Indije, Burundija. I za njih Srbija treba da uskladi vizni režim, kao i zemlje EU, da im uvede vize, neka ograničenja koja bi smanjila migraciju.
Međutim, dodaje Đurović, tu se radi plan harmonizacije sa EU, kao i pojačavanje administracije.
Ističe da je to proces na dugom štapu, jer je teško postići sporazume o readmisiji. Kaže da je samo BiH na Balkanu uspela da postigne takav sporazum sa Pakistanom.
’’Ako idemo putem EU, onda vizno usaglašavanje jeste jedna stepenica na tom procesu na koji smo se obavezali’’, rekao je Đurović.
Đurović je naveo i da je do septembra u Srbiji boravak prijavilo 17.900 Ukrajinaca, a da je kroz našu zemlju prošlo preko 95.000 ljudi. Ruskih državljana je prema grubim procenama, desetine hiljada, možda i preko 50.000, kaže Đurović i očekuje da će taj broj rasti.
Kako pojašnjava Đurović, Ukrajinci pokušavaju da dovedu svoje starije, prijatelje kako je god to moguće. To je upravo zbog novonastalih dešavanja, iz straha šta će dalje biti u Ukrajini, i to govore svakodnevno, istakao je Đurović.
Kako dalje govori, Rusi ipak biraju EU, ali kada to nije moguće, dolaze kod nas.
’’Ljudi koriste avionske letove da se domognu Srbije i da između ostalog potraže spas ovde. Građani to mogu svakodnevno na ulicama i da posvedoče, tako da izbeglice iz Ukrajine i Rusije će nastaviti da dolaze kod nas’’, rekao je Đurović, ali je napomenuo da njima Srbija nije prioritetna destinacija.
Od početka ove godine 70.000 ljudi je prošlo kroz Srbiju, ali je tek nešto više od 3.000 ljudi zatražilo azil.
Link: https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4972784/migranti-djurovic-izbeglicka-kriza.html
