APC/CZA Azilne priče u Danasu: Rad na silu (Avganistan)

IZVOR: DANAS  04.12.2014.

Rođen sam u Kabulu i tu sam proveo prvih 15 godina života, a onda sam rešio da napustim sve. Nisam mogao više da trpim. Ljudi su iz Avganistana bežali zbog rata i bombi, talibana, a ja sam ostajao. Preživljavao sve to, i sada bežim od onoga bez koga ni mene ne bi bilo na ovom svetu.

Dugo mi je trebalo da se odlučim na taj korak. Već 2 puta sam i pokušao da pobegnem, ali bi svaki put saznao za moje namere i pretukao bi me toliko da narednih par dana nisam mogao da ustajem iz kreveta. Ni starija braća nisu imala više sreće, ali sam nekako uvek ja izvlačio najdeblji kraj. Majka je ćutala, nije smela da se meša. Kada nije bio tu pomagala bi mi da završim sve što je trebalo toga dana.

U školu sam u jednom momentu života krenuo, ali sam zbog posla u krojačkoj radnji moga oca često izostajao jer posao nije smeo da čeka. U početku je bilo povremeno, ali kako sam rastao izostanci su postajali sve češći. Nastavnici nisu tolerisali to. Povremeno su me i sami kažnjavali kada ne bih stizao da uradim domaći. Iako su znali moju situaciju, morao sam da služim kao primer drugima. Nakon 3 godine napustio sam školu.

Nisam imao vremena za druženje, dešavalo se da peglam odeću koju su otac i brat šili i po 15 sati bez prestanka. Padao sam od umora, ustajao, teturao se.. više nisam mogao. Brat mi je dao nešto njegove ušteđevine i iz trećeg pokušaja uspeo sam da se domognem Irana.

Put je bio težak, ljudi oko mene su ginuli, ali ja sam se osećao kao da tek treba da počnem sa životom. Uspeo sam tokom svih ovih godina da sačuvam deo sebe koji mi daje nadu da za mene ima šanse u ovom životu. Želim da nastavim da se školujem i upoznam neke nove ljude.

Od odlaska iz Avganistana nisam se čuo ni sa kim iz porodice. Ne znam šta se sa njima dešava, kako su majka i ostala braća, da li je neko od njih zauzeo moje mesto.. Ako jednoga dana budem imao priliku doveo bih ih sve tamo gde se skrasim. Sve, osim njega. Njega želim da zaključam u svojoj glavi da me više nikada ne prati ni u snovima ni na javi. Što dalje i što dublje…